Бранич

стр . 936.

У таком друштву неприметно и без отпора влада јачом снагом јавно мишљење него држава којом управља већина. Но и то јавно мишљење није ништа друго него већина која има и^социјадну моћ норед политичке. Најновија историја демократије довољно је потврдила то што је изнео још ТоссЈиелШе пре 60 година. А то је: да у демокрацији јавно мишљење безобзирно угушује свако суиротно му мишљење и да је куд и камо већа одважност потребна да се одупре гласу народа неголи заповести владаочевој. Свакако ми нисмо тако песимистични као онај гласовити предњак либерализма, који се побојаваше, да би народ морао ићг/насусрет китајској укочености ако би демокротија деФИнитивно победила и јавно мпшљење с њом стекло неограничену владавину, јер би онда на крају крајена тромост масе, и огроман притисак који она врши, спречила сваки напредак. Али опасност за слободни развитак индивидуалности и мањина, којн су као што' смо видели, тесно скопчане једна с другом, ипак је доста велика и изгледа још у толико већа кад се помисли, да је сваки напредак у историји по ностанку био дело мањине. Но има већ неких знакова за то, да се у многим бољим карактерима нешто креће, што је супротно постојећим струјама, а ово бисмо ми обележили као упорно осећање мањине. Оне нове теорије о надчовеку н господарећем моралу, иа све до заблуда а,нархистичних теорија, ваља разумети према оном добу у коме се осећала тежња за прокламовањем безобзириог ирава већине. Свима тим учењима главно је језгро мисао, да социјални интерес првоГа реда захтева, да се индивидуп призна СФера слободна од утицаја државе и друштва, у којој се она не би морала подчињавати никаквој вољи већине. Колективизам и индивидуализам нису супротности, које се искључују ако је уочено, да је колектив при остварењу виших циљева за свагда ометен потпуном насилном подчињеношћу индивидуе целини. Творачка социјална дела увек су била слободна дела појединца, а друштвена принуда, у ма каквом се облику она вршила, може делати само уређујући а никада стварајући. Овим сазнањем постављен је будућности огроман задатак. А у демократским државама идућих векова водиће се борба око 1трегшт-а и ГЈћег^а^в-а. Бедеми г