Бранич
стр. 958.
б р а н и ч
број 10—12.
За објашњење тога саопштавамо следећи случај, који је решен Врховним Бечким Судом 29 марта 1883 год. Бр. 667. и ако наш кривични законик у §§ 210. н 213., као што рекосмо, везује јавну увреду за јавна места, а све друге увреде речима. или двлом учињене на приватном месту ставља у нејавне (просте) по § 357. под 2. без обзира на број лица пред којима су учињене. Одавде случај: Густав Ф. тужи Лазара Л. за увреду нанесену му у приватном стану 3. тиме, што му је казао: »једна ништаријо и преда њ пљунуо." После довршене истраге ирви суд иресудом својом од 19 новембра 1881 год. Бр. 9790. ослободи оптуженога прекршаја § 496. крив. зак., јер да погрда коју изриче Лазар противу тужиоца и која је казивањем сведока 3. доказана, није се догодила нити јавно, нити пред више људи, јер да се под речима »пред више људи" у смислу | 496. имају разумевати најмање две од увредитеља и увређенога различите особе, које нису учествовале код увреде ни објективно ни субјективно, јер да казнителни закон у § 496. строго и граматично лучи (раздваја) увредитеља, увређеног и особе, пред којима се увреда догодила, па да се не сме особа тужиоца, која долази у овом спору као увређени, дакле као објективно учествујући, прибројати, да се тако попуни број неучествујућих особа пред којима бејаше увређен; а такав посве неучествујући бијаше у овом случају једини сведок 3. Напротив призивни суд у П. изрекне, да дело оптуженог Лазара Л. долази под § 496. у објективном и субјективном пох^леду, те га пресудом од 19 јула 1882 године прогласи кривим и осуди на пет дана затвора, пошав са становишта, да је увреда учињена иред двема особама, дакле „пред више људи" и да к овом „више људи к спада и увређени. По жалби осуђенога Врховни Бечки Суд одлуком својом од 29 марта 1883 год. Бр. 667. ослободи оптуженога ради прекршаја увреде из § 496. крив. зак. Разлози: Оба суда узеше за доказано, да је 5 августа 1881 год. оптужени увредио тужиоца у приватном стану Роберта 3. где бијаху присутни увредитељ, увређени и још један сведок, а други нико. Призивни суд узе, противно мњењу првога суда,, да је увреда ова, пошто је учињена пред две особе, учињена »пред више људи" и према томе, да је оптужени учинио дело из §