Бранич

број 10—12.

из страногл прлвосуђл

стр. 959.

496. крив. зак. Но премда се по слову закона могу две особе узетп као »више људи«, ипак се из текстирања појма овога деликта види, да се у случају § 496. крив. зак. увређеии не сме прибројати, јер ако се помисли, да поменуто место у закону почиње речма: „Ко кога злостави јавно или опсује (увреди)" да се у целом овом параграФу особе увредитеља и увређенога брижно луче од. »више људи к пред којима је уврбда учињена, не може бити сумње, да нема претпоставе § 496. крив. зак. онде, где увреда није нанесена јавно или најмање пред две особе, различите од увредителЈа и увређена, па да се с тога не сме особом увређеног попунити потребан број сведока присутних и тако доказ кривице повести. У овом случају прибројпо се једноме сведоку још увређени да се може изрећи казна, а то није допуштено зато се осуда другога суда укида. (Мјезестк 1883, стр. 545). 3. Уговор, по коме женскињз има да ради све послове у кући као дома^ица, уз услов да јој се плати извесна сума, није правно допуштен (Придог к тумачењу § 13., 538. и 722. нашег грађ. закопа) Катарина Р. из II. изјавила је тужбу Котарском Суду у Р. противу Ђорђа II. из истог места, да је оча дошла у кућу његову, да ради све женске послове, а он њој да плати 200 Фор., ако би је без икаква разлога отерао. У доказ тога поднела је уговор. Па пошто ју је он без узрока отерао, то је тражила, да јој горњу суму платп. Тужекп је одговорио, да је тужитељицу отерао за то, што није хтела по уговору да ради све женске кућне послове. Котарски Суд пресудом својом од 9 новембра 1896 Бр. 16.7 83. осудио је туженога по захтеву тужбе. Услед призива туженога Кр. Бански стол пресудом својом од 2 јуна. 1897 г. бр. 11.457. одбио је тужитељицу од тражења. Разлози: Према садржају тужбе тужитељица тражи од туженога 200 Фор. према уговору за учињене туженоме љенске кућне послове, а то за то, што ју је од себе отерао. Из садржаја уговора види се, да је тужени узео тужитељицу за домаћицу, а не за служавку, пак да се је