Бранич

I

ОТР. 960. В Р А Н И Ч БРОЈ 1.0—12.

обвезао као таквој исплатити 200 Форината ако би је отерао. Из тог произлази, да, је тужени узео тужитељицу као конкубину, да је као таквој обећао 200 Фор. ако је од себе отера. Ово тврди тужени, а то произлази и из признања тужитељице у против-одговору, где вели, да ће се односно приговорепог јој по туженику конкубината с њим на другом месту разговарати, кад ће се решавати питање о томе, ко је отац малолетне кћери њене М. и које дужан исту издржавати. Према томе је очевидно, да су парничари склопили погодбу о делу недопуштеном о чему се по § 878. о. ч. 3. (§ 538. и ^руга тачка § 13. нашега грађанског законика) не може учинити тврда погодба, нити се може тражити оно што је коме обећано или дано за вршење недозвољеног чина као што је конкубинат § 878. и 1174. грађ. зак. (§ 722. нашег грађ. законика). По жалби тужитељице Кр. Стол седморице решењем својим од 8 октобра 1897 г. Бр. 3871. оснажио је Банкостолну пресуду ( Мјезестћ 1898 г. сгр. 6121. 4. За тужбу о увреди чаоти путем пиома, надлежан је Суд, где је пиомо на пошту предато, а не меото где га је адреоат примио (Прилог к туматењу гдаве IV нашег крив. п. о надлежности еудова) Барбара Ф. из 8сћа11аи код КеГга написала је писмо и послала поштом г. ЈосиФу К. у СЛаћггпд, у коме га саветује, да се чува свога старога слуге, јер га тај непоглтењаковић може још упропастити. Због тога увређени слуга Иван Л. оптужио ју је Котарском Суду у 01а.ћггпди. Котарски Суд одреди расправу поводом ове тужбе и том приликом нађе, да није надлежан даље радити по овом предмету с разлога: што је за установљење надлежности Суда одлучно место , у коме је дело учињено (ЗсћаИаи), а не оно место, где се је показао успех дела (01акгт§ — где тужилац живи). Нротиву ове одлуке адвокат тужиочев Бг. ^еис^а 1 изјави жалбу земаљском Суду у Бечу у којој рече: да се по закону не може изрећи ненадлежност са локалних разлога кад је

1 Један између најбољих бечких адвоката.