Бранич

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Ое 1а сопсШгоп јигШгдие с1ез Во8птдие& е1 Лез Неггедо^гтеш еп рауз 61гапдег8. Раг Л уош РегИсћ ргоГеавеиг а 1а РасиИе с1е с1гоИ; с1е Ве1дга(1е. ВгихеПез 1901 (Ех1гаИ с!е 1а »Кеуие с!е 1)гоИ т!егпа1лопа1 е4 с!е 1а Ре^зШтп сотрагее). Са чисто српског гледишта нема интересантнијих питања у међз^народном праву.од оних, која се тичу Босне и Херцеговине. Но та су питања врло ингересантна и са чисто научног гледишта. Члан 25. Берлинског Уговора створио је овим двема српским земљама један изузетан положај, коме нема преседана. Природно је да је тај члан врло различно коментарисан, и да су разни аутори, решавајући питање о међународном положају тих земаља, долазили до врло различитих резултата. Међу тим с том околности од решења које се да питању о међународном положају тих земаља, зависе и сва остала па и питање о правном стању Бошњака и Херцеговаца у страним земљама. Данас, кад се доктрина срећом све више прононсира за солуцију тога питања у оном смислу, у коме је дотични члан Берлинског Уговора увек у нас разумеван, и питање о правном стању Бошњака и Херцеговаца постаје решљиво. Књижица, коју је написао одлични проФесор међународног приватног права на нашој Великој Школи г. Живојин Перић, расправља то питање. Пре него што је прешао на прави сиже своје расправе, писац је морао да прецизира и одреди међународни положај Босне и Херцеговине и да изложи на који начин по његовом мишљењу ваља разумети онај члан Берлинског Уговора који се на њих односи. Писац је стао у том погледу на исто гледиште на које су се са већином страних постављали увек сви српски писци, који су се овим питањем бавили, те сматра да је 25. члан Берлинског Уговора дао Аустро-Угарској само вршење унутрашњег суверенитета, резервирајући Портин суверенитет у опште и употребу тога #