Бранич

стр. 778.

Б Р А Н И Ч

врој 10-12.

Приметиће нам се може бити да сви ти порези, ма каква им била асијета у ствари и у иоследњој линији, падају на приход и плаћају се из прихода, и да је законодавац знајући тај Факт изабрао за асијету пореза час приход, час капитал, час обрт, како му је кад згодније било, рачунајући да ће тај порез бити ипак плаћен из дотичног прихода. То је истина, али та истина важи за све данке и посредне и непосредне. Сви се данци плаћају у нормалним приликама из прихода, али нико мислимо неће тврдити, да сви ти данци имају један исти порески карактер и сачињавају један порез. С тога и јесте потребно, у питању које нас занима, гледати на асијету, а не на то из чега се на крају крајева плаћа порез. У осталом до истог бисмо резултата дошли и исггитивањем других околности и даљим анализовањем закона о неносредном порезу. Тако је нпр. за неке пореске облике усвојена овим законом прогресивна стопа, док је за друге облике та стопа пропорционална. При одређивању сгопе законодавац се никад не осврће на целокупан приход, нити о том приходу води у опште икаква рачуна. Да су те одредбе до крајности нерационалне, као и у опште погресивност реалних пореза, ми не споримо, али све те околности несумњиво утврђују, да је закон о непосредном порезу створио не један порез, по неколико разнородних пореза, од којих је само хтео да створи један систем непосредних пореза. У томе нас наслов закона не сме бунити к спречити нас да видимо праву природу пореза, које је својим наређењима створио. То у толико мање што за наш закон о непосредном порезу имамо и многе друге доказе, да у том погледу није непогрешан. Тај закон нпр. исто тако говори и о обртном порезу, као о непосредној такси, док је међу тим тај порез, ако не за све радње, а оно бар у колико се на царинарницама плаћа, у ствари посредна такса. Ми смо се можда мало и сувише дуго задржали на доказивању, да је но закону о непосредном оорезу наш порески систем састављен из вишб разнородних пореза, али је било неопходно потребно, да би одредпли карактер пореске обавезе по нашем закону. Ми смо већ реклн да пореска обавеза може бити : или чисто лична, или чисто реална, или и реална и персонална. Овај последњп случај могуће је замислити само за један систем пореза,