Бранич

126

БРАНИЧ

тужила је свога суседа, што .је овај преко њене парцеле превукао жице за електрично осветлење. Тужитељка је навела, ди по аустријском грађанском законнку њој припада у својину и сав ваздух, који је у нравој линији над њеним непокретним имањем. Тужени у одговору на тужбу навео је, да су жице постављене над водом у виспну од 6 метара, те према гоме не сметају праву риболова, које пма тужилачка страна а ваздух као својлна не може се озпачити нити има ирава својине над ваздухом. Међ.утим пресудом среског суда осуђепа је тужена страна да дигне своју инсталацију и жице покида. Али ио њиховој жалби окружни суд поништи пресуду среског суда п одби тужбу пз разлога, да својине може бити над телесним стварима а како ваздух није телесна ствар, то не може ни својине бити! Сопственик извесног комада земље, није у исти мах и сопотвеник ваздуха, који се над земљом налази. Материјално ираво тужилачке стране није жицама и инсталацијама угрожено, а из свега окружни суд изводи, да је тужбу подигла ради ишкане, којој закон не може дати заштите. — Али највпити Касациони Суд, по жалби тужилачке стране поништио је решење окружног суда, потврдивши иресуду среског суда, на име, да се својина извесног дела земљишта распростире и у ваздуху у вертпкалној линији; те је тужена страна била принуђена да своју елекгричну инсталацију дигне. Ретенцијоно право адвоката. — Једно од врло важних питања и за адвоката као и за клијентелу јесте: да ли адвокат има право ретенције односно својих трошкова и хонорара? — Аустријски највиши суд донео је ту скоро одлуку о томе. Један адвокат бенте за свога клијента наплатио једно повеће потраживање и од те суме задржао за своје трошкове и хонорар 10 000 крупа. Клијенту изгледаше овај хонорар врло велики и он онда тужи адвоката да му плати и врати судом целу суму кпју је наплатио. Два нижа суда одбише клијента (тужиоца) али највиши суд поништи оба репгења. Између осталога у разлозима, за попиштај, наведено - је: „Мишљење нижих судова, да алвокат има право ретенције односно његових трошкова и хонорара, погрешно је. ГЈо § 19. аустр. адв. уредбе, адвокат истина нма права, да од суме, коју је за свога клијента наплатио, у колико не би аконто које је добио, било доста, да задржи у име трошкова и хонорара, које је учинпо, али та одредба важи само за онај хонорар и трошкове, које клијенат призна своме адвокату по свршетку свих послова. Тачност овога мишљења подупире и последња алинеја § 19. аустр. адв. уредбе по којој адвокат, ако хоће да учини употребу од свога права ретенције, мора се одмах са клијентом обрачунати, и обрачунавања, може само онда бпти, када се зна, шта адвокат има