Бранич

ЗАЦОН 0 УСЈТОВНОЈ ОСУДИ И НзЕДОЈИ ДЕЈСТВУ У фРАНДУСКОЈ ОД (VI. Г. ТДРДН,*

Да би упростио питање, ја се сада нећу запимати питањем о дејству Беранжеовог закона о поврату. Олакшица условне осуде тако је ретко примењивана на злочина дела у ужем смислу, да примена закона, о коме је ре^, није могла имати осетног или видног утицаја на већа кривична дела. Од године 1892. па до 1899. порота је изрицала условну осуду годишње у оволико случајева: 61, 36, 25, 32, 24, 43, 48, 51. Ово су свакако незнатни бројеви. Ну ипак се примећује, за последње четири године, да ови бројеви расту. А што се тиче поврата у погледу омањих преступа ова мера (условна осуда) подесне поправке, разумног опроштаја, била је у Француској од најсрећнијих последица, које ћемо навести. Да би се број злочиних дела могао смањити, сви су се сложили у томе, да треба спречити поновно падање у кривицу оних лица, која су већ једном била осуђена. И заиста, број оних лица, која су осуђивана за, омања преступна дела није растао. Пошто је на овај начин јасно одређен циљ, коме се тежи — а њега је, узгред буди речено, одредила криминална статистика, — законодавци и криминалисте потрудили су се, да траже срества да то постигну. Зашто онај, који је издржао казну, чим се ослободи, нема ничега пречега, до да понова отпочне красти, варати и чинити проневере? Да ли је томе узрок одвећ кратко трајање казне, или начин њеног извршења? С почетка се све

* Онај реферат читао је г. Тард, као члан међупародног кримпналистичког улружеља, на конгресу у Петрограду годпне 1902.

Бранпч

9