Бранич

136

Б Р А Н II Ч

Овакво гледиште сматра се као владајуће у Немачкој, и за данас има огромну већину присталица. Ја ћу изнети у кратко гледиште неких представника овога правца из немачке, руске и српске литературе. А. Немачка лнтература. Бухка. По његовом гледишту, радња прокуратора не ограничава се предајом воље манданта другом контрахенту, пошто прокуратор сам закључује уговор. Прокуратор није као нунције прост орган туђе воље, већ врши сам правну радњу, која је неопходна за закључење дотичног правног посла. Прокуратору се даје извесна самосталност при закључивању уговора, нунцију се пак не даје никакав избор међу разним решењима. Правне последице које потичу из уговора, који је закључио прокуратор, прелазе путем правне фикције непосредно на принципала. " Лабинд ма да говори, да је веома тешко, а у многим случајима чак и немогуће, повући разлику између нунција и заступника, ипак се ова разлика огледа — вели он — у томе, што нунције предаје само туђу вољу, а заступник изјављује своју сопствену вољу. У првом случају уговор закључује лично принципал, а у другом — заступник. 98 Шламан и ако прави разлику између заступника и нунција у оном истом смислу, у коме то чини Лабанд, он у исто време тражи, да се повуче строга разлика између нунција и простога писма и у том погледу он диже нунција готово на ступањ заступника. Путем писма предаје се изјава воље принципалове, а нунције предаје вољу; нунције у место принципала .објашњава трећем лицу податке који су потребни за закључење уговора, а писмом се предаје објашњење само од стране принципала. 99 Не с сов, устајући противу Шлимана, оправдано примећује: „да је немогуће да неко буде заступник односно објављивања воље, а да не буде у исто време и заступник односно саме воље." 100 87 1Јо дитату Нероесона, Љ. стр. 9. п Каванцева — „учеше о предст. вђ гражд. прав^" св. I стр. 11 и 12. 98 По цитату Е в е ц к о г а, зћ. стр. 2; Н е р с е. с о в а Љ. стр. 15 и К а в а н ц е в а — .учеше о предст. вђ гражд. ирав! с;п I стр. 8. 84 По цптату Казанцена — „учете о предст. вг гражд. нрашЂ", сл. I сгр. 16, 17, 19 и 20. 1оо Нерсесов, Љ.стр. 14 и 15. То псто гледиште деди и Казанц е н љ: ,.учен}е о нредст. вт. граж;. нрамЂ", св. I, стр. 20.