Бранич

ЗАСТУРНИШТВО (0 Ј1УН0РЋСТВ01И) У ГРАЂАНСКОЈУ! ДРАВУ НАПИСАО ГОЈКО ПАВЛОВИЋ Ј> аудитор-мајор Разнв теорије којз постоје у грађанском праву о заступништву. У литератури грађанског права ни по једном институту не постоје толпко разних погледа, колико о заступништву. Постоје многе теорије по овом питању и може се слободно рећи, да је свакп писац, који се овим питањем бавио, стварао засебну теорију, или ако не то, оно, као што ће мо то доцније видети, многи од њих при излагању свога гледишта истичу за одлику од осталих по неке карактерне особиие. Све ове теорије које објашњавају институт заступништва делим на четири групе, чијућу суштину излагати засебно и са гледиштима неких њихових виднијих представника. I. ГРУпа, По теоријама ове групе заступник се сматра као једини и правни контрахент правнога посла; заступник ради у место и у име заступљенога. Ову групу делим на две категорије с обзиром на то, шта се узима као основ непосредном прелазу на заступљенога права и обавеза које потичу из правнога посла; а који језа кључио заступник. Нрпа кнтегорија. По теоријама научара који припадају овој категорији, заступник се сматра као једини и прави контрахент, који изјављује своју сопствену вољу при закључивању правних послова, али се воља његова правно сматра као воља заступљенога, дакле, правне пвследице правнога посла, који је закључио заступник, прелазе на заступљенога путем правне фикције.