Бранич

140

Б Р Л Н II Ч

вом личношћу као саучесником обавезе. ЗЛтупник не врши правну радњу у своје име и у свој интерес, већ у име и у интерес заступљенога, који претходним или доцнијим одобрењем (ратихабицијом), или на основу самих законских одредаба, присваја ову радњу себи. Услед свега овога, правна радња заступникова показује се — ако се можеме тако да изразимо — управо као радња самога заступљенога која се на извесно време или под извесним условима приписује заступнику".™ Казанцев. Суштина његовог гледишта састоји се у следећем. Заступник ради — говори он — правно, јер он изјављује своју вољу, — при двостраним уговорима он са друшм учествујућим лицем утврђује правила, која опредељују уговор (1ех соп!гас1и5), друшм речима, он је контрахент. Нунције само предаје вољу онога, који га шаље; акг се врши помоћу њега, али га не врши он, већ сам онај, који га шаље, овај, а не нунције, приводи претходне преговоре у дејствителни (стварни) уговор. Правни посао који је свршио заступник производи права и обавезе непосредно и искључиво у правној сфери принципаловој.™ Шершеневич налази, да се карактерном особином иравче радњ^ заступништво одликује од свик других одношаја, у којима једно лице замењује друго или му стварно помаже. Наравно, у изложени појам не улази радња посланика, који се јавља само као средство за предају воље онога, који га шаље. Вршећи правне радње, заступник изражава своју сопствену вољу, а не вољу заступљенога лица и јавља се као контрахент у уговорима, према чему^ при оцени последица закљученог правног посла помоћу засгупника, морају се имати у виду мотиви његове воље (заблуда, принуда, превара), а не мотиви воље заступљенога.и« Загурски излаже своје гледиште у следећем. Улога заступника састоји се у закључивању правнога посла у име заступљенога. Такво се заступништво зове заступшиитво у вољи. Посланик је лице, помоћу кога контрахент извештава другог о својој вољи (рег пипМит сопуешге, соп1гаћеге, соп108 Гордон! — „Предсг. 1Л> гражд. прав4", отр. 16—19. 100 К а 8 а и ц е в т> — „Свободное предот. № римскомЂ прав^", стр. 5 — 8; то исто гледпшто ироноди и у свом делу: „учеше о предст. № грлжд. ирап$ п. I. стр. 10(5. 110 III е р ш е н е в и ч т>, Ш отр. 118.