Бранич

ЗАСТУПНИШТБА У ГРАЂАНСКОМ ПРАВУ

141

бШиеге, расГзс1) све једно као да је он »тај извештај послао путем писма; разлика је између заступника и посланика утоме, што заступник ради правно у место другог, изражава своју сопствену вољу, која се сматра као воља заступљенога, ето због чега —говори Загурски— заступник закључујући правни посао цени сам његове корисне и штетне последице, док при изражавању воље од стране посланика цени их онај, који се користио живим оруђем, јер посланик може да зна, а може и да не зна садржину воље, природно, посланик не учествује у последицама правнога посла; при пословима чије закључивање помоћу заступника није могуће, могуће је изјавити своју вољу номоћу нунција нпр. за закључење и развођење брака регпипИит пићеге, Пће1ит сИуогШ рег пипИит тШеге . Такво се заступништво зове засту.<чишшво у изјави воље.ш Полетајев се јавља као један од највиднијих поборника правне фикције. Потребно је — вели он — себи преставити ствар тако, да се радње једнога лица представљају, гаисле, фингирају, као радње другога лица. Друкчија конструкција изгледа да је немогућа. Ако се каже, да воља заступникова постоји на лицу прамо, а воља принципалова да постоји фикшички, или да заступник ради у намери да замени личну радњу другога лица, то се ипак садржина саме ствари своди на то, да се радње једнога лица сматрају као радње другога лица. То је наравно фикција. Заступништво се јавља као једно од важних средстава за развиће и усавршавање грађанског саобраћаја. Али да би се то постигло најзгоднијим начином, дошло се до тога, да се представи — замислн да постоји тамо, где оно у самој ствари не постоји, да ради оно, што у самој ствари не ради. Једном речи, потребно је било прибећи фикцији, јер је само помоћу ње и могуће установити заступништво т. ј. да се радње једнога лица сматрају каорадње дрргога лица.из Лимишри/е Азаревич у главном излаже своје гледиште о заступништву у следећем. Код заступништва само постојање правнога посла не одређује се вољом онога лица, које ће бити субјект права и обавеза, које потичу из тога правног посла, већ вољом другога лица — заступника. Закључење правног посла јесте акт решења воље самога заступника ш 3 а г у р с к 1 н, 1ћ ј >. I. с'гр. 237, 238 и 242. И2 Полетаевг — „06ђ основашлх вмљнешл по началамв положшелвнои (ј>идософ10 и , стр. 365—366.