Бранич

142

б р а н ii ч

његова лична ствар. Овом се цртом заступништво одликује од оних случајева (нунција), кад се постојање правнога посла одређује вољом самога пргчципала, али изјава ове воље уступа се другом лицу, које се јавља као прост орган објављивања туђега решења. Заступник одређује својом вољом постојање правнога посла, али се правне последице овога правнога посла, односе на принципала тако, као да су оне одређене његовом вољом. Таквим начином, постојање и састав правнога посла цени се према личности заступника, а права и обавезе, које из правнога посла потичу, према личности принципала. Једном речи — говори Днмитрије Азаревић — у заступништву ми видимо један случај правне фикције.ш В. Српсна литература. Д. Матић, ма и да заступа то гледиште, да се као једини контрахент правнога посла јавља заступник и да се радње његове сматрају као радње заступљенога, ипак нам не износи ону видну разлику између заступника и посланика. Он, као да је убеђен у то, да ту не може бити никакве разлике, пошто се тако у својим улогама додирују, да се често дешава, да заступник игра улогу нунција и обратно. У том односу, Матић, налазећи се под јаким утицајем римског права, јавља се као приврженик старога правца. ш Г. Андрија Ђорђевић мој многоштовани и уважени професор грађанског права на нашој Великој Школи у својим лекцијама држи се гледишта, да се као контрахент правнога посла јавља заступник, а правне. последице које потичу из правнога посла прелазе непосредно на заступљенога услед правне фикције, разликујући строго заступника од посланика у оном смислу, како сам ја раније изложио. "з Мишљење ових научара, који сматрају заступника као контрахента закљученог правног посла, прибегавајући ради оправдања института заступништва правној фикцији, не могу а да не признам као потцуно правилно, а такво се гледнште 113 ДпмптрИ А 8 а р е и и ч т>, Њ в. I. етр. 221, 222 и 226. Тог истог гледишта на ваотушшштво држе ое: А н н е п к о п ђ , хћ н. I. стр. 455, — Дшвернуа, Љ в. II. стр. 224—226, - II о б ћ д о но оцо н 1,, Љ § 56. стр. 469 н Г а м б а р о и, Љ. в. I. сгр. 194. 114 Д. Матпћ: „ОбјашњехБе Г| ађанског вакона", сн. III. стр. 256. и5 Тога се истог гаедишта држп н Бг. Стојан Вељковпћ — Објашаеље трговачког ваконпка", сн. I. счр. 199.