Бранич

ЗАСТУПНИШТВА У ГРАЂАНСКОМ НРАВУ

143

о заступништву у данашње време сматра за владајуће не само у Немачкој, но и у свима другим државама. »Сем тога, оно је узето као основ института заступнпштва позитивних законодавстава готово у свим државама. И заиста, као што ће ом то доцније видети, постојање и сама правна природа заступништва у грађанском праву не може друкчије да се објасни, док се не прибегне правној фикцији. Ја ћу се још један пута вратити на ово питање. Овде морам напоменути и то, да неки научари — браниоци овога гледишта и сувише преувеличавају значај нунција пр.и закључивању правних послова, уздижући га готово на ступањ заступника, што се не може сматрати као правилно, јер као што сам раније напоменуо, заступник и нунције разликују се не само по своме основу, но и по својој задаћи. 2. Категорија. По мишљењу научара ове категорије, заступник се јавља као прави и једини контрахент правнога посла, он ради у место и у име заступљенога, али правне последнце не прелазе на засупљенота услед правне фикције, већ или услед узајамног споразума сва три зеинтересована лица (по гледишту Васковског) или услед предходне ратихабиције (по гледишту Евецког). Да изнесем у кратко гледишт! ових научара. Ваохозсли, говори: „Као основно начело грађанскога права цивилизованих народа јавља се слобода при закључивкњу уговора: приватним лицима дозвољава се да закључују какве хоће уговоре, само да се они не противе непосредној законској забрани. У самој ствари добровољно заступништво састоји се из два уговора: из уговора прииципала са заступником и из уговора заступннка с трећим лицем. Првим уговором принципал овлашћује заступника да закључи правни посао } своје име; другим уговором треће лице пристаје да закључи правни посао са заступником на име принципала. Таквим начином правне последице закљученог правног посла не прелазе на принципала услед правне фикције, већ на основу узајамног споразума сва три заинтересована лица". по Евецки не само што не дозвољава да се прибегава правној фикцији, која је по његовом мишљењу без икаква основа, већ не дозвољава ни могућност заступнику да изражава само-

110 Ваов КОНОК1И ш. в, I. стр.

145

-146.