Бранич

148

Б Р А Н II Ч

Пухња. Суштина његовога гледишта састоји се у следећем. „Заступништво — говори иухта — јесте, очевидно, извештачени правни институт, који је у стању да поколеба у неколико сталност и правилност правних одношаја. Увлачења у дело посредујућих лица не може никада довести до бољега разумевања ове ствари. Према томе с природне тачке гледишта треба дати првенство принципу, по коме лице, које намерава да ступи у овај или онај правни одношај, мора само да сврши све потребне радње с .а то. Ако пак нпр. задобијање ма каквога права мора да се изврши помоћу посредника, то посредник (само ако се дотични правни одношај не противи таквом начину рада) ступа у правни посао сам лично и г осле тога врши се пренос стеченога права од њега на оно лице (сЈоттиз), које је у почетку пмало намеру да сврши дотични правни посао. из Кунтце излаже своју теорију у следећем. ,,Уговор је индивидуални основ (саиза оћН§апсН) за личну обавззу. Сааза и ОћН§аНо нераздвојно су једно уз друго, њихово се раздвајсње у тохико може замислити, у колико се може замислити и раздвајање права од свога објекта. Према томе обавеза, која потиче из уговора, може непосредно постати само међу субјектима уговора, другим речима, не може се претпоставити, да се обвеза може одвојити од првобитних субјеката, као год што се не може одвојити одело од тела и предати другом." Примењујући ове опште погледе на заступништво Кунтце тврди, да је уговор, који је закључио заступиик, апсолутно нераздељив од његове личности. Но, да би задовољио захтев, који се установио у грађаиском саобраћају, он прибегава нарочитој конструкцнји т. ј. налази, да се обвези заступниковој додаје допуњујућа обавеза принципалова. Обе оне имају једну и исту имовну садржину (УегтО^епззЈоН) при чему обавеза принципалова као да потиче из обавезе заступникове, — стоји према њој као 2\уеЈ§еоћН§а1к>п према 51аттоћН§аНоп. Услед правнога обеснажењт друге обавезе, прва постаје једино стварна обавеза тако да на крају крајева из уговора заступниковог само принципал стиче права и обавеза; у односу пак према заступнику, чија обавеза добија карактер паћиаНз оћН§а*ш, ове правне последице немају никакве силе. 1 ^ 123. П у х т а — „Курсг рим. гражд. нрава", н. I., § 52,. стр, 144 п 145. 124 ГГо питату Н в р с е о о в а, Њ. стр. 113—115 и Г о р д о п а „Предсг. 1Љ гражд. пра! ']'>'*, огр. 433.