Бранич

ЗЛСТУПНИШТВФ У ГРАЂЛНСКОМ ПРЛВУ 149 Тел. Суштина његове теорије састоји се у следећем. „Разлпка — говори он — између закључивања -уговора у име другога и у своје име не састоји се у томе, што онај који закључује уговор аНепо погшпе фигурира у положају нунција, јер нунције не закључује правни посао; он само, као писмо, предаје туђу вољу. Онај пак, који закључује уговор у име другога, оснива по својој вољи обавезу и увек, наравно, за себе. Према томе, и разлика између поменутих видова закључивања уговора, строго говорећи, не може ни бити, јер онај који з .кључује уговор непосредно на туђе име или пак на своје име но с распростирањем његовим на другог, како у римском, тако у сувременом праву, обвезује не само страно лице, но и себе самог; то се објашњава општим правилом, — ко закључује уговор, јавља се увек као контрахент, јер друкчиЈе не може ни бити. Према томе нема разлике између закључивања уговора аНепо потгае и зио потгае, јер аНепо потгае није ништа дчуго до зио потте".^'.' „У заступничким одношајима — продужава Тел — постоје два уговора: један — заступников с трећим лицем (Ошпс1уег1га§), који је основан на заступничком пуномоћству, други — принципалов са трећим лицем (Наир1уег1га§-), који потиче на основу тог истог пуномоћства. Таквим начином принципал стиче права и обавезе не из уговора другог лица (заступниковог), већ из сопственог уговора". 12 " Ови научари треће групе, налазећи се под јаким утицајем римског права, које није допуштало непосредно зсступништво, морали су се и јавити као браниоци таквог гледишта, по коме се не дозвољава и у савременом грађанском праву постојање института заступништва. Односно оцене гледишта Пухтиног нека ми се дозволи да се користим речима Нерсесова. „Ако је заступник на само контрахент — говори Нерсесов — већ и субјект, ако у њему прво поничу права и обавезе, које после прелазе на принципала, онда значи да код њега мора бити, сем опште способности за вршење правних послова још и « пецијалне способности с тога, што би могле за њега понићи из дотичног уговора условне правне последице. Отуда потиче тај основ, да нико не може стећи права и о^авезе из уговора свога заступ•*>. По цатату Е л е ц к о г, Њ, отр 51 и 55 п К а з а н ц о н а „Ученхе о прелст. вћ гражд. пракљ", и. I. стр. 38. 12 °. По цигату Н е р с о с о Е8, Њ стр. 107.—110.