Бранич

150

Б Р А Н II Ч

ника, ако овај сам нема правне способности за њихово стицање. Другим речима, заступништво у место тога, да буде средство за раширење човечије правне личности, у каквој је дељи оно и поникло, било би његовцм организмом." 127 Што се тиче теорије Кунцтове, то код њега једновремено постоје два контрахеита и два субјекта, али правни значај једнога од субјеката природне обавезе, пошто као дејствујући остаје само други субјект (принципалом). Ова је теорија и сувише извештачена и не може да издржи критику. Треба само обратити пажњу на 2\уеј§е :ђН§а1шп и 51аттођПо'а1шп и одмах ће се видети, да ова теорија нема никаквог свог основа. Ако Кунтце види и у заступнику извесне обаве е, то он са довол>ном јасношћу не указује на то, каквим се начином заједно с њим обвезује и принципал. По моме мишљењу ту може бити само обавеза за једнога, или се лица, које ради у место другога, обвезује лично и после тога та обавеза прелази на другог (као што је то било у римском праву) или се принципал сматра као субјект права и обавеза у самом почетку, кад је заступник закључио правни посао, гако, да се на заступника никаква права и обавезе не задржавају. Ова је теорија Кунцетова и сувише компликована, а у самој ствари, нема такав значај, као што јој сам аутор приписује помоћу 2\уеЈ§;е и 51атто1)Н§'а1лоп. Такође и о теорији Теловој морам рећи, да она представља веома сложну конструкцију. Ова теорија полази од неправилног основа, да субјект мора бити увек и контрахент правнога посла, док међу тим ова два појма могу постојати независпо један од другог и делити се међу два разна лица 1 принципал жели да замепи себе приликом закључивања уговора, а не сам да га закључује.' 3 ' Ако уговор мора бити закључен међу принципалом и трећим лицем, то се у том случају представља као немогуће, да треће лице тај исти уговор закључује са заступником, јер последњи мора да служи принципалу као средство за закључење уговора. IV ГРУпа. По теорији ове групе брани се то гледиште, да између заступника и нунција нема никакве разлике. 127 Н о р с о о о н 1>, Љ. стр. 112. и 113. — Ту исту оцену шје К азн к ц с н 1 — ,,Уч 'нје (I цредсг. № I рчжт. нранЂ", ћ I сгр. 62 п (Н, и Г о р д .. ][ ђ — ,.Предст. вђ гражт. нрап$", сгр. 12—14. ,28 . Н е р с е с о в љ, Њ, стр. 109 и 110. ,Ј9 К а 8 а н ц о в 1> „Ученк о иредст. ћг, гражд. нрак'1; ', ћ I, стр. 39