Бранич

ЗАСТУПНПШТВА У ГРАЂАНСКОМ ПРАВХ'

151

На челу ове групе или боље рећи као једини бранилац ове теорлје (са једним само привржеником Хелманом) јавља се Сави^^, која на супрот свим теоријама доказује, да се заступник у подједнакој мери појављује као орган туђе воље, ма био он нунције или пак лице, које врши по своме слободном избору једну од поручених му радњи. Суштина његовога гледишта састоји се у следећем. „Сам назив — говори Савињц — посланика (пипсшз) и стално његово поређење са писмом лако нас доводи до тачнога разумевања овога појма. Писмо је несвесно и лишено воље оруђе, а такав пак и без икаквог спора може бити и посланик. Нпр. ја желим да купим коња, продавац тражи 100 фор., ја се не решавам да дам ту суму и ми се растанемо не закључивши уговор о куповини и продаји, — али убрзо ја шаљем посланика да објасни, да ја пристајем на тражење продавчево, посланик предаје мој утврђујући одговор, не знајући чак ни о чему је реч; у том случају посланик се представља као оруђе, које је лишено сазнања и воље као год и писмо. „Немам никаквог основа да се задржавам на овом строго одређеном случају. Када ја објашњавам посланику, у чему је ствар, тако да он предаје не само утврђујући одговор, но и потпуну садржину моје воље, — то, престајући битп несавесним оруђем (као што је писмо), он ће ипак бити оруђе, које је лишено воље. Нико неће посумњати у то, да ће овај уговор имати онакву исту силу, као да сам га ја сам лично закључио. Претпоставимо најзад, да ја поручујем посланику да предложи цену по могућству од прилике до 90 фор. и да пристане на 100 фор. само у крајњем случају, тада се посланик не представља да је потпуно лишен воље, пошто му се даје извесна слобода избора. Ако он пристане на 100 фор., то дело постаје из напред поменутог случаја; при куповини пак за 90 ф. код посланика се примећује извесна самосталност. У осталом тешко је да ће ко покушати да утврђује разлику између оба наведена случаја, мислећи да се у првом случају опуномоћени јавља као прост посланик, а да се по том све последице уговора непосредно односе на заступљенога; а у другом случају — као заступник, што би повукао за собом иШез асНо у корист и против заступљенога. Пођимо још један корак напред. Земислимо, да није трговац показао неколмко коња с различним добрим и хрђавим странама. За овим ја препоручујем свом познанику, који боље