Бранич

152

Б Р А Н И Ч

од мене разуме вредност коња, да избере једнога, по његозом мишљењу, најбољег и да га куни на моје име, радл чега му остављам извесну слободу у одређивању цене. У том случају оцени и вољи опуномоћенога дато је слободно земљиште. Но, ако је он закључио уговор на моје име, то нема сумње, да га ипак треба сматрати као простог посланика, као год што су горе наведени, без обзира на то, какав би му назив дали. Воља моја, управљена на више уговора, међу којима је избор био остављен опуномоћеном, не престаје да буде моја воља, и сам затупник појављује се у свим тим уговорима као прост носилац моје воље. „Поређење ових различних случајева — продужава Савињи — доводи нас до убеђења, да сви они, у правном смислу, имају потпуно једнаку природу. Овде је без вредностп та околност, предаје ли закупник другој страни мој јединствеии одговор, или пак предаје по његовом сопственом — слободном избору један од неколико мојих одговора. Наравно већа или мања самосталвост заступникова у правном послу без вредмости је. Привести ма какву видну границу међу овим различним случајевнма није могуће, и нема никаквог разумног основа дозвољавати овде утицај такве границе. У самој ствари: свуда се уговор закључује од моје стране, по мојој вољи, а заступник је само носилац њен. Ето по чему из уговора не потичу за њега ни права ни обавезе, оне потичу непосредно за мене." 10 Римско граво није могло а да не покаже свој утицај и на Савињија. Гледиште његово на заступништво, као на механичко оруђе прииципалово, као органа Боље последњега, стоји у неспоредном противуречју са институтом заступништва, како га разуме савремено грађанско право. Кад Савињи уступа заступнику избор од различних решења, то ће — по оправданој примедби Нерсесова — „бити резултат његове (заступникове) слободне воље, иначе се не да заммслити сам појам избора који претпоставља слободан процес воље,"' 3 ' или како говори Евецки — „лице може постати органом туђе воље само у случају физичкога насиља, али никакав наравствени утицај, чак морална принуда, није у стању да убије вољу лица и да направи од њега оружје принуде". 1 ' 2 Ј8 °. С а в п н 111 — , Обнецатедвст! енное нрпво," § аЈ, стр. 394—396. ,31 . Не р о е со н т>, Љ. стр. 12. 132 Евецк! и, Љ, стр. 8.