Бранич

ЗЛКОНСКО ЗАЛОЖНО Ш?А130 ДАВАЛАЦА ПОД КИРИЈУ И ЗАНУП ОД ДРАГ. АРДНЂЕДОВИЋА СУДСКОГ ИИСАРА У ОСТАВЦИ (Наставак) (3) § 8. Престанак заложног права даваоца бива у опште по прописпма, који важе за остала заложна права. За наш грађански законик меродавни су дакле прописи §§ 323—325, 842 (који само понавља оно што је већ у § 317) и 843 (који понавља оно, што је већ у § 325 казано). Законско заложно право даваоца престаје дакле кад унесене ствари пропадну, 1 кад се давалац одрече заложног права, и кад се дужна кирија исплати, или у опште кад престане тражбина, за чије обезбеђење заложно право служи. Ако је пак тражбина односно кирије застарела, заложно право не престаје у случају, ако се ствари, на којима ово право постоји, налазе у рукама даваоца, јер по § 936 грађ. зак. докле поверилац има у рукама залогу, не може изгубити право, да се из ње измири. Позивање дакле дужниково на застарелест не може лишити повериоца наплате из ствари, које се налазе у његовим рукама. Међу тим не треба сметнути с ума, да ово право § 936 даје ономе повериоцу, који има у рукама (државини) залогу, и да се према томе давалац за своју застарелу тражбину кирије не може користити својим

1 Заложно прако ио проотире ое на суме, које оеигурав. друштво иснлаћује за пронале или оштећене стнари, јер осигурана је сума накнада за плаћене премије, које је дужник или неко другп за љега уплаћинао, а не накнада ва оштоћене плп нропаи стиари.