Бранич

156

Б Р А II II Ч

заложним правом на стварима, које се налазе на расположењу дужниковом, ни у случају кад на пр. кирајџија још станује у даваочевој згради. Ако хоће да се користи благодејањем § 935, давала д мора постати држалац унесених ствари, истргнути их исчод власти кирајџијине (на пр. стављаљем забране или оЗуставе и предавањем стараоцу), бити дакле ималац ручне залоге, што се може извршити договором између даваоца и кирајџије, тако да овај предасвоје ствари даваоцу на чувањ:\ Остане ли пак кирајџија у стану и по наступелој застарелости кирије, и остану ли унесене ствари и даље на њ говом расположењу, онда је даваоцу за застарелу тражбину о кирији престало и акцесорно заложно право на унесеним сгварима, пошто исте нису у рукама даваоца, као заложнога повериоца, те §-у 936 нема места. Сем ових општих начина престајања законско заложно право даваоца може престати и изношењем ствари из закупнога добра. У теорији и у пракси спорно је питање, да ли је дејство заложног права даваочевог на унесеним стварима везано за останак истих у издатом под кирију локалу, да ли дакле заложно право престаје, кад се унесене ствари из издатог локала изнесу ? Ако би се гледало само на то, да је заложно право даваоца стварно право, које је као сва стварна права непосредно управљено на саму ствар, на коју се простире, без обзира на лице, коме ствар припада и место где се налази, онда би консеквентно било држати, да заложно право даваоца не престаје изношењем ствари из издатог под кирију локала. Један пут већ основано уношењем ствари, заложно право даваоца треба по правилу да дејствује непосредно на њих, без обзира на лице, при коме се налазе, и место где се налазе. 2 Међу тим не може се одрицати, да би по правни саобраћај и слооздну размену дооара било несношљиво извести законско заложно право дазаоца до крајњих консеквенца стзарнога права, признати му моћ и онда, кад ствари буду изнесене из издатог локала. Сем тога као што је по правилу трајање заложнога права код

3 Ово мишљеп.е вастуиа ЛУасМег, ор. сИ стр. 28.