Бранич

ЗАКОНСКО ЗАЛОЖНО ПРАВО

159

Ргисћ1еп) само што их је законодавац јасно и свесно употр^био, тако да читалац одмах види на шта се односе. Наш законодавац је лепо мислио, али нијејасно своју мисао исказао. Моје је мишљеље, да и по нашем законику заложно прво траје дотле, док се ствари налазе у издатом локалу, да дакле изношењем ствари заложно право престаје без обзира на начин како су оне изнесене. И са гледишта сигурносги правнога саобраћаја и избегавања спорова нема се шта овоме мишљењу замерити. Признати заложно право даваоцу и онда, кад су ствари из лока а изнесене, значило би стварати тзшкоће и кирајџији и онима, који би се са њим односно ових ствари упуштали у правне послове. Давалац је дозољно заштићен тиме, што може не само помоћу власти, већ и самовласто, задржати кирајџијине ствари у издатом локалу. Ако би се пак бојао потајног изношења ствари, онда може ставити на њих забрану и тражити да се попишу, одузети кирајџији располагање унесеним стварима, и предати их стараоцу, а и кад их код кирајџије остави, има довољно безбедности у пропису §. 255. каз. зак., који изношеље пописаних ствари казни доста строгом казном, те ће се ретко десити, да кирајџија нотајно износи пописане ствари. II. Законско заложно право даваоца под закуп на унесене ствари и плодозе закупног добра у многоме је слична са оним даваоца под кирију. С тога ћу у расправљању заложнога права даваоца под закуп бити краћи, пошто ће на више места бити довољно упутити на оно, што је већ о заложном праву даваоца под кирију казано. § 9. И заложно право даваоца под закуп пореклом је из римског права, и по старини може бити да је старије од законског права даваоца под кирију. У почетку се у Риму ово право изрично уговарало, а доцније, услед сталне праксе, прешло је у законску хипотгку. 1 Законик Јустинијанов само је санкционисао оно, што је већ дотле у празном животу и саобраћају постојало. Из римског права прешло је законско

1 ОШск, ор. с.Н. стр. 410 и сл., Вегпћиг§. ор сН. стр. 308 и сл.