Бранич

ЗЛКОНСКО ЗАЈ10ЖНО НРАВО 163 На плодовима закупнога добра заложно право постаје у моменту перцепције (узимања у државину) плодова од стране закупца или онога, кога је он за то овластио, пошто су плодови, док се на струку находе, део закупнога земљишта и својина даваоца. Од момента перцепције рачуна се ранг заложног права даваоца под закуп према осталим повериоцима. Закупац мож^ фактички плодовима са добра располагати тек онда, кад на њима стекне право сЗојине, а то је онда кад их узме у државину. Сва права, која би он другима уступио на плодовима пре но што постане њихов сопственик, не мо у шкодити заложноме праву даваоца, и сваки, који би од закупца на плодовима стекао какво право, стиче исго са теретом законскога заложнога права, које у моменту перцепције плодова настаје, пошто закупац не м ^ж 2 пренети на другога више права, но што сам има на добивеним плодовима. На грађанским плодовима постаје заложно право у моменту кад их закупац отпочне прибирати према закљученом уговору о закупу. У највише случајева овај је моменат једиовремен са закључењем уговора ; ипак он може и доцније наступити. § 12. Законско заложно пр.шо може служити даваоцу за ооезоеду закупнине, као и за ооезбеду других потраживања, која би потицала из уговора о закупу (на пр. услед погоршања закупљене ствари). Наш законодавац исто као и аустријски даје ово заложно право даваоцу само за обезбеду закупнине, („... ради наплате још неплаћене цене"), што је очевидно неправедно. Заложно право требало би да служи за обезбеду свију потраживања из уговора о закупу, као што одређује на пр. немачки грађан. законик (§ 581. у вези са § 559), и као што је, по мишљењу већине писаца, било и у римском праву. 7 §. 13. Садржина је овога заложнога права, исто онако, као и код даваоца под кирију, поглавито у овлашћењу даваоца да заложене ствари, унесене у његово добро, и н ј њему добивене плодове изложи продаји, и из добивене се цене за дужну закупнину измири (§§ 312 и 320 грађ. зак.) Сем тога давалац је 7 ЈЗемћиг^ отр. 309.