Бранич

ШТА ЈЕ ПРАВО

167

права. Ал« кад видимо да у овој вечитој промени права превлађује стално потискивање у једном правцу, говоримо о напретку или развићу права. Но свакако је потребно да докажемо истинитост горњег објашњења; јер чудновато цела правна литература, која се састоји из безбројних дела, не зна баш ништа о таквом објашњењу права, ц ми с тога нисмо у сретном положају, да за ову нашу дефиницију права наведемо макар једног ауторитета или неауторитета међу правницима. Римљани, наши вечити учитељи права, објашњују право као законодавцем постављену норму. То изгледп врло просто, али мути духове преко две хиљаде година. Ово објашњење не каже чишта, само отура проблем на другу тачку; јер се баш на томе ради да се сазна: шта је биће тога што законодавац одређује? Горње објашњење може само онога задовољити, који се задовољава законодавчевом самовољом или слободном вољом. Тај свакако уштеђује свако даље питање, но мора се задовољитл и консеквенцом, као што је н. пр. следећа: Ако сутра неки законодавац објави, да од- сад сви грађани иду четвороношке, то је законско право, а идење четвороношке грађанска дужност. Свакако да би избегли таквим консеквеецама „философи нрава" прибегоше „идеји о праву 1 ', која је кођоја иманентна човечпјем духу, и из које право тако „тече." Тако избегоше неугодпим консеквенцама римског појма о праву, пошто за собом оставише отворена вратанца, да би рекли : „Идење четвороношке не налази се у идејп о праву", с тога га и не може нормирати ни један законодавац. То је био напредак. Кад се даље трагало за овом правном идејом показала се као фантом; јер се показало, да су разна времена и разни народи противно држали за право. Где је ту вечна човечнјем духу иманетна идеја? Из ове заблуде спаслаје учитеље права историјска школа (Савињи) једном јако успелом фразом. По овој идеја о праву рвзлична је код сваког народа — „народни дух" је то што ствара право. То је опет био напредак; али он још никако не унесе светлости у ово тамно питање. Истнна, „народни дух" била је лепа реч, но нико не могаше казати, шта је то у ствари. Ово објашњење не беше безопасно, јер се свако могао позвати на „народни дух." Овако се позивање и употребило, и победонссне рокмје у ГТруској н Немачкој оп