Бранич

178

Б Р А И II Ч

2. За одређивање казне односно врсте и величине у првом је реду од утицаја не спољни успех дела, већ злочиначка (антисоцијална) воља учиниочева. 3. Систем казни остаје у главном исти. Кратки затвор и заточење испадају, новчана се казна реформише. 4. Према непунолетним од 14—21 године, примењује се, у колико не наступи принудно васпитање, затвор од две до пет година као поправна казна, евентуално са принудним васпитањ?.м по издржаној казни. 5. Професионални злочинци казне се робијом, као казном за обезбеђење, и то не испод пет односно десет година. 6. Опште опасни злочинци, који су услед неурачунљивости ослобођени, или због смањене урачунљивости на блаже казне осуђени, упућују се први одмах а други по издржаној казни судским путем у болнице или друге заводе за негу. Условна осуда путем царевинског закона да се регулише. У дискусији, по свршеном предавању, учествовали су многи говорници слажући се у свему са референтом. Од интгреса је само напоменути, како је један говорник означио задатак казненог законика. Главни и једини задатак казнен. законика јесте у томе, како да се поступа према непонулетним злочинцима, вагабондама и онима који су у поврату. Већ има неколико столећа, како се ова три питања решавају, али до сада без успеха. Драг. Ап.