Бранич

— I

184

Б Р А Н II Ч

д) Играм се, добро једем, слушам лепе приче и нико ме не бије! Живила апсана! VI. а) Овде је рђаво. Пустите ме на слободу. б) Молим вас пустите ме, па врат сломио, ако ме други пут овде видите! в) Далеко од тетке, која ме воли не могу живети. г) Овде ми се досадило, дају само сува хлеба... д) Верујте, овога сам пута невин, пустите ме... VII. а) Кад сам овде, морам трпети! б) Шта да радим ? Морам све сносити! в) Боже, па и то ће проћи! VIII. а) Овде је ладно! Та пустите ме из ове рупе! б) Сутра се пуштам, али ћу се знати да наплатим с оним, који ме је овде стрпао^ што сам му украо 10 солда! в) Баш је срамота да ме у кавани ухапсе, човека као мене... г) Кад ме само пустите. .. нећу се дати да ме други пут ухватите! д) Пустите ме, пустите ме... ђ) Ја ћу с оцем пречистити рачун, јер он је крив, што су ме затворили... Наведени одгозори мислим да су довољни да пруже слику јада и дечје несреће. Читаоци мислим, да ће сада појмити стање у коме се бедни малишани налазе и у исти мах своју хришћанску дужност. Та деца требају заштите, и то пре но што се пороку одаду, да се спасу док се спасти могу... Нека би богаташи озога света, који благо неће носити <на онај свет сетили се ових малишана, и спасли државу и друштво од злочина и греха!