Бранич

ДЕЦЛ У ЗЛТВОРИМА

183

них и гневних сразмерно мањи, а то је опет једна психолошка тачка крупнија значаја, јер они нису били незадољни и гневни због страха, што су допали у затвор, већ бесни, што су их други денунцирали па их полиција на делу ухватила и одузевши им слободу пресекла да даље греде тим злим путем. Из ових осам нлиса, како смо их поделили, ако посмотримо одговоре „тужних", „равнодушних", „понизних", „зад:вољних" и „гневних", — мораће ми свако признати, да је одиста грозна ствар, посматрати безобразне погледе тих малишана и слушати пакосне осмејке са њихових усана, којим хоће да обележе своје „задовољство". Колико је ту покварености! Покварености, која је често плод затвореничког живота, плод оних мајстора, који су у злочину верзирани као прави мајстори, и који у ћелијама држе формална предавања. Слушајте само: I. а) Ах, боже угушићу се! б) Ужасно! Чини ми се, као да сам у бунар упао. в) Боли ме глава! II. а) Како сам несрећан! б) Ала је то гадно, да ме за једну такву ситницу затворе! в) Само да ми је изићи, па бих се већ знао осветити. г) Баш је страшно стаквим људима бити овде заједно! III. а) Баш ми није пријатно што сам овде, али на крају крајева и затвор је за људе а не за коње. б) Није ми овде ни добро ни рђаво! IV. а) Код куће или овде, све ми је једно ! б) Све ми је једно, да ли овде или на другом месту. в) Па и ово је кућа као и друге. V. а) И овде је добро. б) Играм се, не радим, једем: све што код рођене куће немам! в) Овде се.бар играм по цео дан! г) Код куће је прави пакао, а овд^ је рај!