Бранич

42

Б Р Л Н Н Ч

претн онасност н која су занемарена, а која су се образовала за ваљане људе, без сумње би без овог старања постао злочинцима. Вредно је напоменути, даје Мичиган старост деце, коју подвргава свом старању, стално спустио, тако да држава прима децу, којој прети опасност, још од 2 год. и прво их смешта у завод а затим, по могућству, код неке ваљане породице. Велики Рандалови успесп у отклањању злочинства почивају на иознавању и извргаењу старе заповести: Угуши почетак! С мало труда и с мало трошка могу се спасги од покварења деца, којој прети опасност. Ако је дете већ напуштено или покварено, потребно је дугог, мучног и пожртвованог рада, да се такво дете поправи и да се сачува од злочинства, па и тада је успех махом несигуран. Је ли дете већ ношло иутем злочинства, тешкоће су још веће. Тајна дејствујуће државне делателности у отклањању злочинства састоји се дакле у томе, да се благовремено умеша и да се прими детета, коме прети опасност, пре но што је дете напугптено, покварено или што више злочинцем постало. Држава, која по прцмеру Мичигана следује овом учењу, у пола је решила питање о злочинцима. Велики број злочинацз, који поново падају у погрешку, и који по сто и по двеста пута издржавају казну слободе, подиже сталну тужбу против нашег казненог система, а нарочито против извршења казне слободе; но он н доказује, да су државне мере за отклањање злочинства посве недовољне. Валберг (\УаћЊег§'), славнп криминалист, био је први, који је скренуо пажњу на ову класу злочинаца и захтевао, да се одвоји и да се с њнма особито поступа. Он је назвао ову класу обичајним злочинцима (Ое\уоћпћећзуегћгесћег) за разлику од осталих, које јеназвао злочинцима према прилици ((Ме^еићећзуегђгесћег). Ови су се називи одрлгали до данас. Говори се и о увек опет пада.јућим (\ г оп штег шес!ег КаскМИ^еп). Најновија криминално политичка подела злочинаца јесте опа одЛиста, који разликује моментане и сталне злочи нце (Аи§еи}јИск8Уег1)гесћег ипс! Хин1агк18Уегћгесћег), према томе, да ли учиниоца на дело нагоне највише спољни утицаји, или пак учиннлац следује укорењеном нагону за злочинство. За законодавца задатак се састоји у томе, да издвоји оне злочинце, који више нису приступачни дејству казне слободе, и да их подложи друкчијем поступању, које одговара њиховој особини. Мора се иаћп обележје, које означава ову особину, обележје, које судија у сваком случају може констатовати. Ово обележје јесте поврат.