Бранич

ДУХ МОДЕРНОГ КАЗНЕНОГ ЗАЕОНОДАВСТВА

Швајцарски пројект пскоришћава ово обележје на следећн начин. Осуди ли се неко на казну слободе због злочинства учињеног протие тела и жпвота, против имања, против верности и вере, иротив полног морала и слободеили због злочинства против јавпе сигурности, који је због таквих злочинстава већ издржао многе казне слободе, и ако нису протекле 3 год. од последњег издржања казне слободе до новог злочинства, то суд може предложити надлежној власти, да ове злочиице чува, (задржи) акоје суд уверен, да ће злочинац по издржаној казни опет пасти у поврат, и ако налази чување за умесно. Власт, која одлучује о чувању злочинаца, испитује пређашњи жпвот злочинца, који пада у поврат, његове иородичне прилике његову зараду, телесно и духовно здравље, као и учињена злочинства н издржане казне, и о томе саслушава и њега самог. Ако је власг уверена, да ће он по издржаној казни шет пасти у иоврат, и налазп ли чување за потребно, то наређује чување најмање 10 најв1,ше 20 год. Чување треба одредити дуже од казне, на коју је учпнилац осуђен. Чување ступа на место ове казне слободе. Не нареди ли власт чување осуђеног, пресуда се нзвршује. Швајцарски пројект искључује тим од казне слободе одређене групе оних што падају у поврат. Према искуству састоји се (класа) стално падајућих у поарат, против којих се ншнта впше не може учинити казном, поглавито из лопова и варалица, разбојника и моралних злочинаца, који се често лаћају ножа или врше паљевину. Понеки се одају једној извесној врсти злочинства,. као нарочито варалице и лупежи. Ови предпостављају, као и друге специјал ,сте, велику варош и врше свој фах као позив. Већина их искоришћује сваку прплику, да пспољисвој нагон ка злочинству, Многима је злочинство постала друга ирирода. Ако је злочинац већ издржао многе казне слободе због таквих злочина, и ако није прошло дуже време од кад је издржао последњу казну, то настаје пптање, да лп се има очекивати још ма, какав успех од нове казне. Може ли се даља казна слободе са нриближно сигурном вероватношКу узети за безуспешну, а с тим п бесциљну, то је јасно, да пзвршење даље казне слободе не би било у јавпом ннтересу. Одлука о томе, да један злочинац није приступачан дејству казне слободе, јесте прогноза, која се може поставити с највећом обзирношћу и брижљивим испитивањем личности злочинца. ПЈто је неко издржао многе казне слободе због именованих злочинства ие оправдава јога мишљење, давишеније осетљив за дејство казне; само тачним испитивањем целе личности злочинца, који нада у новрат, може се о томе добитп приближно сигуран суд. С тога