Бранич

ДУХ МОДЕРНОГ КЛЗНЕНОГ ЗАКОНОДАВСТВЛ

Колонијалне државе и државе које, као Аустрија, располажу 4 пространим територијама, које су угодне за обдблавање (крчење), покушаће, да, место чувања, стално надајуће у поврат употребе као колонисте. Енглеска ја транспортацијом постигла добре успЈхе, док је међутим транспортацпја Русије и Француске оштро критикована. На пнтернационалном конгресу о затвору, који је одржат у Паризу јула 1895. год., борили су се против система транспортације нарочито руски изасланици, док су га више француских живо заступали. Професор Брук. у Бреслави у свом сиису „Доле са затворима" („Рогћ шћ с1еп ХисћШаиеегп") предлолшо је баш транспортирање као замену за затворе. Питање о транспортацији нз може се по мом мишљењу решити у принципу; решење питања завпси битно од прилика појединих држава, од њихове колонизаторске способности, од организације колонија, и од климе и земљишног састава колонија. Једна једина група деликвената, ја их не бих звао злочинцима, није за казну слободе. То су скитнице, просјаци и девојчуре, једном речју раскалашни и плашљиви од рада. У Швајцарској се ови преставници негатпвног рада већ од неколико деценија упућују путем администрације, у заводе за рад, где се за рад васпитају. Швајцарски пројект изводи ово уређење даље: „Ако је злочинство последица раскалашности или плашње од рада судија може осудитп кривца место казиом затвора или поред исте на време од 1 до 3 године у завод за рад. Мора се додати, да највећа мера казне затвором редовпо износи 2 год. Тим треба да се отклони безбројно кажњавање раскалашних и пЛашљивих од рада и да се зло у корену угуши. Просјаци и скитнице, дакле неуредно проводе свој живот, крашће, увлачит I се у куће, чинити неваљалство. С тога држава мора утицати на њихово кретање и приморавати их на рад. За трајање њиховог бављења у заводу за рад не може бити меродавна њихова кривица, већ степен њихове илашње од рада. Упућивање у завод за рад прелази тим у брижљиву уредбу, и ако ова привидно личи на казну слободе. Као што знате, и Аустрија је законима од '24. марта 1885. год поставила одредбе држања у заводима за приморанрад (2\уап^загћећбапб1аћеп). Једну групу раскалашнпх, пијаница иодвргава швајцарскп пројект нарочитом поступању. Ако се пијан ца по навици (уе1е^еићећбМпкег) осудл на затвор најдаље до годпну дана, може га суд, по лекарском мњењу, поред казне осудити у завод за лечење пијаница. Суд наређује отпуст, чим је личност излечена. По истеку две године свакако се отпушта. Псто се тако пијаница по навици, који због неурачунљивости буде оглашеп за слободног, може упутити у завод за лечење пијаница. Не може се ни сумњати, да је ипјапство болесно стање, но приговориће се, да лечење болесних иије законодавчев задатак.