Бранич

46

ВРАНПЧ

Али, као што статистика, као и дневно искуство уче, многим злочинствима извор је гшјанство. Је ли неко из пијанства учинио мања злочинства, то се са сигурношћу може узети, да ће се с пијанством повећати и наклоност за таква злочинства. С тога је у јавном а нарочито у интересу законодавца, да да повода за лечен.е пијаница. То се може учинити са сигурношћу и дејством' само ако се пијанице узму у завод за лечење пијаница. Било би оправдано, да се отпуштање пијанице из завода у сваком елучају учини зависним од његовог оздрављења. А пошто за оздрављање и у прилично тешким случајевима није потребно више од 2 год. учинило с.е умесно да се приморно бављење пијаниие у заводу за лечење, а у интересу личне слободе, ограничи на 2 године. Ако учинилац нијезбог неурачунл.ивости ослобођен, то ће имати да, пошто је отпуштен из завода, издржи казпу на коју је осуђен. Бављење у заводу неће му се, дакле, као по првом пројекту, урачунати. Будући да приморно бављење у заводу за лечење пијаница доноои дуже одузимање слободе пијанице, то ова одредба изгледа врло строга. Но она је ипак основана с погледом па јавн.у правну свест, која осуђује сваку попустљивост према злочинцима из пијанства. Швајцарски иројект дозвољава најзад судпји, да иод извесним резолутивним погодбама обиђе извршење казне слободе. Ои уводи, дакле, т. з. погодбен.у осуду. Буде ли неко осуђен на мање од 6 месеци, који досад није ни у Швајцарској ни у иностранству издржао казну слободе због неког злочинства, суд може обуставити извршење казне: „ако дело није учинио из нискости, ако је отуда проистичућу штету, у колико је то према његовом стању могуће, надокнадио, и ако се може узети, да влше неће чинити злочинства". Учини ли осуђеник злочинство у руку од б год. по обустави извршења казне, то ће имати да издржи и казну чије је извршење обустављено; у противном иста отпада. Овај институт погодбеног опроштења казне, како је то Вах (ЛУасћ) тачно назвао, прешао је из Америке, где свакако постоји у другом облику, у казнена законодавства вигпе европских држава, тако нарочито Белгије и Француске; иостоји и у кантонпма женевском и најембуршком. У најновије врзме уведен је у огранпченом обиму и у Пруској. Сваки судија увиђа, да личности мора осудити на казну слободе, премда је уверен, да би п у јавном и у интересу кривца боље било да кажњење изостане. Помиловањем се већином не може иомоћи једном који је осуђен на мању казну слободе, пошто молба за помиловање не одлаже извршење казне, и пошто је за одлуку о помиловању, потребно