Бранич

О УРАЧУЊИВОСТИ

481

ставља. Уговор се закључује само споразумом страна. Од момента смрти, споразум више не може да постоји, а наследници не пристају, значи, и уговор о пуномоћству не може Да С« ЗаКЉуЧИ. 422 СврднЉе се.

0 УРАЧУдаОСТН БЕЗ ОЂЏРА ЦА СДОБОДНУ ВОЈБУ. КРИТИЧНИ ПОГЛЕД НА ДАНДШЊЕ СТАЊЕ У НАУЦИ И ЗАК0Н0 (АВСТВУ. х1аиисао Др. М. МиљКОВиТ)

— Наставак — (2) III. Кривична одговорноат са гледишта детерминизма. Полазећи са већ утврђеног гледишта, да у делокупној васиони влада закон узрочности (каузалитета), позитивна школа је морала да потражи основу за кривичну одговорност, без које држава не може имати права кажњења. Слобода воље, на којој је стара или класична школа заснивала кривичну одговорност, отпала је сама по себи, јер се противи закону каузалитега, као опште признатом у науци. Не с. мо у науци, него и у самој философији налазимо велике мислиоце, који су поједине радње човечје сматрали као зависне од закона узрочности. Лутер, Спиноза, Шелинг, Јум, Шопенхауер и др. нису признавали слободу воље. Веома лепо објашњава Спиноза мишљење о слободној вољи. Он вели: „Људска слобода, којом се сви тако хвале, састоји се у томе, што су људи свесни своје воље, а нису свесни оних узрока, који је (вољу) опредељују." Но и сами детерминисти заузимају двојако гледиште према кривичној одговорности. Има детерминиста, који поричу кривичну одговорност у опште, наводећи као аргуменат, да казна

422 1 ј а и ге п I — „Рппмрез с1е ЉоН ст1 Ггапс-ајз", I. 28. Бр. 87 стр. 96. Бранич 31