Бранич

31*

О УРАЧУЊИВОСТИ

483

дан од оних чинилаца, који коче точак културе. На основу закона о еволуцији, људи имају способност да се прилагођавају појединим условима за живот. Ово правило вреди и са социјалне односе. Но, пошто се у данашњем друштву сви људи не развијају под истоветним условима, и пошто они атавизмом доносе различне антрополошке особине на свет, то услед тога нису сви људи у стању да се прилагоде законима, које је друштво црописало. Они на силу вређају друштвене зиконе и права појединаца и целине, те их с Тога друштво и сматра као анти-социјалне индивидуе. Држава не може према њима бити равнодушна, већ их мора уклањати из средине, којој они не могу да се прилагоде. Питање је сада само, како ће се кривична одговорност довести у склад са детерминизмом. Ми смо напред наговестили, у неколико речи, да кривичну одговорност никако не треба узимати у оном смислу како се она узима од стране заступника класичне школе. Они узимају да је од слободне воље дотичнога зависило, хоће ли учинити кривично дело или не, и с тога му и приписују злочин у кривицу. Доследно томе је и казна такво зла, којим се кривцу враћа мило за драго (Уег§е11ип§5з1га!е). Међутим, када се узму у обзир резултати научног испитивања, према коме на вољу злочинчеву утичу, и то како кад, антрополошки, и разни социјални фактори, те је према томе и радња злочинаца детерминисана разним утицајима, спољним и унутарњим, онда о личној кривици злочинца не може више бити говора. И онда изилази сасвим обратно од онога, што Билов тврди, а то је: да злочинац не може бити крив зато, што је такав. Па ипак злочинац је одговоран. Да, одговоран је у толико, у колико је његова радња анти-социјална, па наравно и законом забрањена. Али, једно морамо одмах нагласити, а то је, да се и кривична одговорност и казна не могу узимати у смислу етимолошком, т. ј. онако, како су ти појмови традацијом унети у правничко-технички језик. Друштво одређује извесним законима, како се