Бранич

О УРАЧУЊИВОСТП

485

б) Обичан злочинац, који није умно поремећен и чија свест није пзмућена цотпуно је свестан своје радње и зна какве последице могу из ње произићи, као и да су оне законом забрањене. Једино, што он није у стању да своје радње доведе у склад са друштвеним захтевима и правилима. Злочинац је, дакле, урачуњив. Већ и из ове кардиналне разлике између душевно оболелог и обичног злочинца изилази јасно, да се са њима не може подједнако поступати. Душевно болесном је мзсто у болници за умоболне, а злочинцу у нарочитом заводу, па све једно хоће ли се он звати: казнени, или асил за злочинце и т. д. Разуме се, да детерминисте, много полажу на то, какви ће бити заводи за злочинце и какво ће бити њихово уређење. Не упуштајући се у ово} расправи детаљно и у то питање, напомињемо, да нова школа тражи, да тако звана казна буде строго индивидуална, т. ј. да ће се према сваком употребљавати оне мере, које одговарају његовој злочиначкој природи и које најбоље одговарају циљу, који се хоће да постигне. Разлика између индетерминиста и детерминиста у главноме ова је : а) Индетерминисте, приписују злочиначку вољу дотичноме у кривицу, те с тога и траже за дотичнога казну, која је уједно и неко зло, које он има да претрпи и које му се враћа од стране друштва. б) Детерминисте, поричући слободну вољу, не приписују злочин у личну кривицу злочинцу, већ његову одговорност своде просто на опортуност друштвену и удаљују га из друштва, да неби вређао права појединаца и уједно опште интересе. Ми смо већ навели, какопонекиоддетерминистападају у противуречност и навели смо једног таквог аутора. А сада ћемо навести и мишљеље једнога од највећих пемачких криминалиста и детерминиста, а то је мишљење проф. Листа. Професор Лист, у своме предавању на III међународном конгресу психолога 1896. г.(15) износећи поје(1о) „Ц 1 е вћга?гесћ1Нсће 2агесћпип§бГаћ1§ке1 V 2 Вс1. XVII, стр. 70—84.