Бранич

О УРАЧУЊИВОСТИ

491

само питање о урачуњивости. Вештак — у овом случају лекар — има да на постављена питања од стране судије одговори, да ли је оптужени душевно поремећен, и у колико његово душевно стање утиче на његове душевне функције, А судија, на основу тога одговора има да изводи закључке и да реши: има ли урачуњивости или не? Ово послење је правна — судијска — функција и она не припада лекару. Према томе, судија је и одговоран за своје решење. Ово медицинско гледиште заступао је професор Цирхер при изради швајцарског пројекта кривичног законика, а противног су мишљења били правобраниоц савезног већа Шерб и професор Гретенер("). Да ј е ово медецинско гледиште о ураћуњивости погрешно, биће одмах' јасно, када се узму у оцену околности из саме кривичне истраге. Код одраслих, према данашњем законодавству, урачуњивост се увек претпоставља. А тек, када се у току истраге појави сумња о душевном стању оптуженога, дужан је судија да обрати своју пажњу и на душевну страну оптуженога. У таквом случају судија има да се служи срествима примењене психологије, и тек тада, када треба да се испита, да ли је оптужени, за време иззршења крив. дела, био душевно болестан, тражи се као нарочити вештак медецииско лице (психијатор). Иначе су вештани у мпогим случајевима друга лица, као учитељи, старешине завода за глуво-неме и т. д. Услед тога је у ревидирани швајцарски пројекат од 1894 г., по предлогу самога Цирхера, у чл. 9. унет израз „Ои1асћ1еп уоп 8асћуегз1апсИ§еп" у место „аггШсћез Ои1асћ1еп" (в. Оге1епег, 2игесћпип§з1аћј§кећ, стр. 32). Дакле, из сгега овога излази несумњив закључак да у случајевима, у којима се сумња у душевно здравље оптуженога, морају стручњаци лекари да даду своје мишљење, на основу кога тада судије решавају о урањивости оптуженога. Стручно лекарско мишљење је свакако основа за судијско решење, али не и обавеза, да се оно мора усвојити.

( п ) 6ге(;епег, Б1е Хигесћшт^вШп^кеИ а1з Оезекхдсћип^вГга^е. ВсПш, 1897., стр. 28—33.