Бранич

490

Б Р А Н 11 Ч

посматрања, моћи доћи до правилног закључка о кривичној одговорности. Ми закљу^ујемо своје критичко посматрање детерминистичког схватања кривичне одговорности, понављајући још једном: да се данашња кривинна одговорност злочинца мора свести >-а одговорност злочинца према доуштву, због свог инти-социЈалног држања арема њему. Ова одгово ност је без обзира на слободну вољу, јер друштво има и право и дужнос и да штити права и инмересе како појединаца, тако и целине //,< име, што из своје средине уклања све ашии-социјалне факторе. Срества, којима ће се друштво бранити од злочинаца, долазе у обим нарочитог питања, које ће се засебно и расправљати. IV. Урачуњивост у данашњем законодавству. 1. Кришеријум за одређивање аојма урачуњивости иозитивним ^аконо и. Да би могли критички оценити, јесу ли и у колико важнија европска законодавства правилно унела у своје кривичне законике појам о урачуњивости, потребно је да се претходно реши питање, на који начин треба законодавац да одреди питање о урачуњивости. У овом погледу мишљења су међу научарима подељена, те према томе постоје разне методе за одређивање појма о урачуњивости путем позитизног закона. Мишљења у озоме питању подељена су у главноме па двоје. По првоме мишљењу питање о урачуњивости је чисто медицинске природе, а по другоме, урачуњивост је један психолошко иравншки појам. Као разлог за прво мишљење износи се тај факт, што често пута, у случајгвима, који искључују урачуњивост, код оптуженога играју главну улогу извесно патолошко и физиолошко стање, у коме се он налази. Нема сумње, да у оваквом случају медецинска страна питања игра важну улогу, али, при свем том, не може се одобрити, да је лекар компетентан да решава и