Бранич

О УРАЧУЊИВОСТИ

489

душевни живот човечји, одвело је детерминизму, дакле учењу, да свака радња, свака душевна манифестација, има свој одговарајући узрок, па могли га ми означити или не, и да су крајњи узроци : урођена склоност и околина, који једно на друго узајамно утичу". Затим, пошто он нелогички компромис о делимичној урачуњивости одбија, вели: „Човек је или урачуњив или неурачуњив; средине нема. А јасно је, и научним фактима необориво доказано, да је индивидуа неурачуњива, потпуно неурачуњива." Ну, одговорност, при свем том, задржава Алтерино, како би се реакција од стране друштва могла на злочинца применити. Ето, до каквих сг конзеквенција може доћи, када се човек ,амо на једну погрешну поставку ослони. Урачунљивост и кривична одговорност стоје свакојако у нераздвојној вези, те према томе ко пориче урачуњивост, мора одрицати и кривичну одговорност. Међутим непојмљиво је, како је Алетрино могао доћи до закључка, да урачуњивости нема. Тиме, што су радње човечје детерминисане, још се не може утврдити да онај, који их предузима, није свестан самих тих радњи и њихових последица. Озде је Алетрино урачуњивост и кривичну одговорност идентификовао, а то је одвећ погрешно. Урачуњивост је основа и услов за кривичну одговорност, али није с њоме идентична. Ми смо у овом очељку своје расправе изнели разна гледишта детерминиста на кривичну одговорност, а исто тако и неке њихове недоследности. Литература о урачуњивости и кривичној одговорности огромна је и непрестано се умножава. То је горуће и најважније питање у кривичноме праву, око кога се спор води упорно и водиће се вероватно још кроз дуги низ година. Правници, којима су резултати природних наука, а нарочито психологије, страни, никада неће моћи правилно схватити појам урачуњивости и кривичне одговорности. Поред тога, криминалиста мора тачно познавати социјалне прилике, под којима живе разни друштвени слојеви, па ће тек онда, на основу свих ових