Бранич

О УРАЧУЊИВОСТИ

493

приликом грађења првог пројекта кривичног законика са Северну Немачку (в. Оге1епег 2игесћпип§з{а1п§кеЦ, стр. 34). Са поменутог разлога и швајцарски психијатори су, приликом грађења швајцарског пројекта крив. законика, били мишљења, да пројекат треба да предвиди и поброји све случајеве, који искључују казну. Пре, но што би могли дефинитивно оценити, који се начин законског одређивања урачуњивости може сматрати као бољи, потребно је да бацимо један поглед на новије пројекте казн. законика, као што су: швајцарски, руски и норвешки, и на мишљења, која су о овоме питању давали знатни^и психијатори и криминалисте. При решавању овако важног питања мора се имати на уму, да при одређивању урачуњивости играју подј ?днако важну _улогу како моменти патолошки, тако и психолошко-правнички. У случајевима, где се сумња, да је н°ко извршио кривично дело у патолошком стању, судија има да тражи од лекара, као вештака, да одреди врсту болести и од каквог је утицаја дотична болест на психичку радњу. Све остало спада у психолошко - правничку функцију , чији резултат је решење : да ли је оптужени у времену вршења крив. дела био урачуњив или не? Према овоме могло би се а рпоп одговорити, да је најбоље усвојити мешовити систем, т. ј. да законодавац, поред побројаних случајева неурачуњивости, унесе у одредбу и психолошки критеоијум за урачуњивост. Ради боље оцене појединих законских одредаба о урачуњивости, ми ћемо цитирати неколико таквих одредаба, из којих ћемо најбоље видети, како је, пре свега, тешко и деликатно питање о урачуњивости и како су подељена мишљења о њему. Швајцарски пројекат крив. зак. даје овакву одредбу у своме чл. 11.: „Ко је за време дела био душевно болестан, блесав или у несвесном стању, неће се казнити." Норвешки пројект крив. зак. у § 44. даје ову одредбу о неурачуњивости: