Бранич

494

* Б Р А Н И Ч

„Нема кривичног дела, ако учинилац у времену вршења дела, услед заосталог развића или ослабљења душевних сила, није могао појмати суштину радње и њену нротивправну природу, или, ако услед једног од наведених узрока или због принуде, блиске опасности или каквог нарочитог душевног стања није могао собом владати." Већ из самог упоређења ових двеју одредаба није тешко увидети, да се њихови аутори стављају на сасвим различито гледиште. Швајцарски пројект је усвојио у главноме медицински критеријум за урачуњивост, а норвешки психолошко-правнички. Према швајцарском пројекту неурачуњив је само онај, који је душевно болестан, блесав, или је био у несвесном стању, за време вршења крив. дела. У осталим случајевима душевне поремећености, слабог умног развића или помућеке свести, сматра се да има урачуњивости, али се дело блаже казни (II одељ. чл. 11. швајц. пројекта). Међу тим, норвешки пројекат даје много пространији појам о урачуњивости, односно неурачуњивости, јер даје судији права да на основу психолошког посматрања закључује: да ли је оптужени, при вршењу кривичног дела, могао појмииш иша ради и да је та радња законом зибрањена. У многим случајевима, у којима би према швајцарском пројекту био учинилац кривичног дела урачуњив,. према норвешком би био неура уњив. У томе се битно разликују ове две одредбе о неурачуњивости. Ма колико да је тешко поставити законску дефиницију о урачуњивости, остаје као несумњив факат, да при одређивању стања урачуњивости, кад год се појави сумња о урачуњивости, поред судија, морају и вештаци давати своје мишљење о томе, да ли је душевно стање, у коме се оптужени налазио у времену вршења кривичног деле, такве природе, да је код њега била искључена свест о радњи, коју предузима и о њеним последицама. Према томе, када би се у законску одредбу о урачуњивости унео само психолошко-правнички принцип, могао би наступити случај, да судије, у сумњивом случају, и не траже стручно (лекарско)