Бранич

О Ј. РЛЧУЊИВОСТП

497

све случајеве, у којима се учинилац кривичног дела налазио у таквом стању, данијемогао појмити ни особину ни значај учињеног дела, нити управљати својим радњама. Ово се види како из мотива рускога пројекта, тако и из саме дефиниције о неурачуњивости, која у преводу гласи: „Не уписује се у кривицу радња, коју је учинило лице, које са недовољне развијености умних способности, или с болесног поремећаја душевне радње, или услед бесвесног стања, није могло, у доба учињеног дела, разумевати особине ни важност онога, што је чинило, или управљати својиМ поступцима." И по самој дефиницији и према ономе, што је ова трећа група неурачуњивог стања хтела да обухвати, не може се рећи, да је израз „бесвесно стање" најсрећније изабран. Узмимо за пример напито стање. Ако је била напитост тотална, да је свака свест била искључена, онда о каквој радњи не може бити ни говора. А ако је свести у неколико било, но је ова само помућена била, онда је такав случај тешко могуће подвести под ову трећу категорију неурачуњивог стања, коју руски пројекат предлаже. Отуда су овоме изразу „бесвесно стање" чињене такође замерке, те је на пример Гретенер предлагао у место тога израз „ако је био у стању бесвесном или стању помућене свести". Пре но што ћемо и ми дати своје мишљење о томе, који је најбољи критеријум за оцену стања урачуњивости, остаје нам да наведемо још нека мишљења руских научара о тсме, а затим ћемо прећи на критику неких важнијих законских одредаба у погледу урачуњивости. (Наставићз се).

Бранич

32