Бранич

498

Б Р А Н II Ч

ДРАВЈШ ПОДОЖАЈ ОДСТУ(1Е/1ИХ ЈУ1ИНИС1АРА — § 37. закона о чиновмиц^ма грађамског реда : Нзвгова иетори^а Навгов емиеао, Нзвгово законодавно об^ашнзвнзв. —■ Овршетац — (3). III. Намера је била да се правни положај одступелих министара пречисти и дефинитивно регулише законодавним објашњењем § 37., које је министар Правде, на основу Краљевога овлашћења од 25. октобра 1901. поднео Народном Представништву. Оно је имало за циљ да уклони сваку сумњу, која би се појавила о смислу тога параграфа, и да оствари јединство примене његове у појединим конкретним случајевима. Потребно је било утврдити ауторитативним, законским путем, нарочитим текстом, како се у будуће имају сматрати одредбе које се налазе у њему. Ту се, пре свега, констатује, да је § 37., поглавито последњих година, примењиван на штету државних интереса. Интереси, о којима је реч, јесу чисто материјални: оптерећивање буџета Питање је на тај начин, одмах у почетку, јасно положено: ако би се морало трпети да одступели министар остане неодређено време на расположењу, он, не радећи ништа, не користећи држави, пада на терет њезине касе. То је непродуктиван чиновник, који ужива, без оправданих разлога, једну одвише скупу привилегију. Тек пошто је на то гласом ударено и истакнут тако убедљиз факт, — приступило се разлагању о томе које су биле намере законодавчеве кад је стварао § 37. 'Гврди се, да он ничему другом није тежио него да одреди стално звање у државној служби министрима и посланицима, пошто они са својих положаја одступе Према томе, законодавац се није ни хтеоупуштати у том параграфу да расправља питање да ли се они могу, и против своје воље, чим дођу на расположење, ставити непосредно у пензију. Пензијом свих чиновника без разлике бави се закон о чиновницима грађанског реда у свом VI делу, који носи наслов : „постављање у стање