Бранич

510

Б Р А Н II Ч

лике да види тај рукопис. Пожутели листови који су где где избледели, чувају се у једној гвозденој касети. Печат на законику представља усправну фигуру републике. Рукопис је читак и јасан, али нешто избледео. Само потпис Бонапартин исписан је на дну свакога табака црним мастилом. Жене као адвикати. — Жене-правници претрпеле су пораз. Енглеска није хтела да следује примеру Америке, Француске Холандије и др. држава где је женама-правницима дато право на адвокатуру. Нека Мис Казе молила је Лондонску адвокатску комору да је прими- у свој ред, али је ова одбила из разлога што је женскога рода. Она се жалила. Коморски суд састављен од Лорда-канцелара, Лорда-председиика касационог суда и пет судија одбио је њену жалбу т разлога што у Енглеској није било до данас прецеденц-случаја, по коме би јој се могао допустити адвокатски рад. Листови, који коментаришу ову одлуку веле, да се она потпуно поклапа и хармонира са јавним мишљењем у Енглеској. Жзне и кривице. — Може се статистиком приближно доказати, да у свету има мање женских но мушких злочинаца и криваца. Ако оставимо на страну детоубиства и аобачаје. где је однос мушких криваца према женским као 1 :5, онда ћемо наћи по сгатистици, да је број осуђених жена у Италији 8, у Шпанија једва 11 а у Аустрији 14 од сто свих осуђеника. Ломброзо и Фереро саставили су ову табелу о учешћу жена у злочину овако:

На !00 осуђеннна долазнло је:

људи

жена једна жена на број људи

Италија (1885—1889) В. Британија ^1856—1864) Данска Холандија Бглгија Француска Аустрија Баден Пруска Русија Буенос Ајрес (1892) Алжир (1876—1880) Викторија Нони јужни Уелс

84-1

15-9 21 0 20 0 19-0 18-0 17 0 170 16-0 15-0 9-0 3-6

5-2.

79-0 80-0 81-0 82-0 Ј-3-0 83-0 84-0 85-0 91-0 95-4 96-2 91-7 85-5

8-3 14-5

38

-27-1.

25-0. 11*0. 5 8.

5-7 10-1

5-8

4-0 4-5 4-5

4-8

4-8

Први несрећан случај, услед во;кње аутоиобилом, пред аустриским Касацвоним Судом. Пре кратког времена имао је да