Бранич

I

Закокско заложко прабо ДИВДДДЦА 1 ДОД НИРИЈУ И ЗАК УП од ДРАГ. А.РАНЂЕЛОВИЋА, СУД. ПИС. У ОСТАВЦИ Наш грађански законик разликује две врсте уговора с накнадом, који се односе на употребу ствари. У § 678. законодавац одређује кирију као „закуп о ствари, која се без труда и рада употребити даје, као што се дају куће и покућгтва и друге подобне ствари", и закуп у ужем смислу или аренду, као закуп „о ствари, која се с трудом употребљава и ужива, као и о њивама, пољским миљковима и стоци." Потраживања кирије и закупнине обезбеђена су заложним правом, о коме говори § 686. Међутим, и ако се о овоме заложном праву говори у једном параграфу, ипак је згодније и прегледније расмотрити прво заложно право даваоца под кирију, а затим заложно право даваоца под закуп.

§. 1. Између многобројних законских хипотека римскога права, од кога су европски законици поред осталих правних института и овај усвојили, и због чега се оправдава бацити у овом излагању поглед и на римско право, заложно право давалаца под кирију на унесене ствари кирајџијине у закупљено добро — Гпуесћа е!; Ша^а — долази међу најстарије. 1 Оскудица наше правне терминологије јасно се огледа и у терминима, који су потребни при овом уговору. За очога, који даје ствар под кирију, немамо израза. као што на пр. Немци згодан израз имају (ТегпиеЉех*), и морамо се, служити читавом речепицом За онога, који даје под закуп, такође нема згодног термина. — Закуподавац .је протинно законима нашег језика, али по нужди морамо се овим служити, јер употреба читаве реченице квари лакоћу излагања. Закуииши присуђени смо употребљавати у смислу узети иод кирију (шЈеЉеп) и у смислу узсти иод закут (расМеп). И познати зналац правне терминологије у нашем језику, Богишић, употребљава у Црног-ор. Имовин. Законику описне изразе даоалац у најам (којд. даје под кириЈу), узималац у најам и давалац у закуи. В. чл. 877.