Бранич

6

Б Р А Н И Ч

је подлога овоме заложном праву прећутни пристанак уговорних страна, ако је законски пропис дакле не конститутивне већ декларативне природе, објашњење онога, што су стране хтеле а изрично нису исказале, онда је дужност онога, који одриче постојање заложнога права, док:зати: да се на залагање није мислило, при закључењу уговора, и да заложно право према томе не постоји. Ако је пак законски пропис једини извор постанка заложнога права, онда оно припада даваоцу без обзира на мишљење и вољу странака односно њега у моменту закључења уговора. У овоме случају само изрично искључење заложнога права лишило би даваода истога права, и кирајџија би наравно морао доказати, да су уговорне стране уговориле, да законско заложно право даваоца нема важности. За римско право претежна већина писаца" мишљења је, да се заложно право даваоца оснива једино на законском пропису, ма да се оно развило из уговорног заложног права. Обичај је био у Риму, да се приликом закључења уговора о кирији изрично уговори да унесене ствари служе као залога за тражбине из истога уговора. Доцније се сматрало, да се ово залагање само по себи разуме, јер се држало, да нико неће издавати под кирију без овога заложнога права, па се изрично није ни уговарало. Судска пракса такође је схватала, да заложно право припада даваоцу и кад није уговорено. Јустинијан је најзад ову хипотеку, која је до њега важила само за Рим и Цариград, увео и за римске провинције, и од локалног права постало је шз сопшпе, у коме се факту јасно огледа да је и за римско право основ овој хипотепи законски пропис. 6 По примеру римскога права и аустријски законик даваоцу под киршу даЈе на унесеним стварима заложно право и конструише га као законско. У §-у 449. прогшсано је: „Заложно право односи се истина увек на неку пуноважну тражбину, али свака гражбина не даје основ за стицање заложног права. Овај основ потиче из закона, из судске одлуке...", који се допуњава прописом §-а 450, „Случајеви, у којима закон даје коме заложно право: наведени су на своме месту у овом законику..." Непосредно пак говори се о заложном праву д а .ваоца у § 1101/

5 ОШск, Соттепкаг Дег РапЛ. В. 18 стр. 396, Пегпћиг§- ор. сН. стр. 293 АУтЉсћеМ, РапД. В. I. стр. 1037. — Супротно мишљење ваступа вез1ег(Ип§ Аи81)еи(,ип§еп V. КасМогасЛ). В. IV. стр. 119.

0 б1ик, ор. сН. стр. 109.

7 Како ћу се у доднијем ралагању чешКе позивати на опај заионскп проиис, пзложићу на оном месту нревод § 1101 : „Ради о(5езбе1јења кирије и вакуинине давалац стана под кирију има заложно право на уневенп намегатај и покретности,