Бранич

8

Б Р Л Н II Ч

вом: да је тај доцнији тестаменат ауноважан ; јер тестаменат, који не важи, правно и не постоји. Првашњи тестаменат престаје, дакле, услед тога, важити у свој својој садржини, па и онда, ако је у доцнијем тестаменту наименовани наследник позван само на извесну квоту наслеђа; јер тада све остало наслеђе припада законим наследницима (§ 452), осем ако тестатор није противно желео т.ј. да остало наслеђе добије онај наследник, који је у првашњем тестаменту наименован. Првашњи тестаменат неће задобити понова своју важност (конвалидирати) баш да би овај доцнији био и обеснажен. 142. — Изузетно може, поред доцнијега, да важи и првашњи тестаменаг, а то бива само онда „ако се завештатељ у последњем позива на првашњи, у ком случају онолико и онај први опстаје, у колико с другим у аротивречности не стоји" (§ 448). 143. — Који је, пак, од два тестамента ранији, а који доцнији, решава се према конкретним приликама и доказима. А ако се, у даноме случају, ово питање не може решити, онда, по аналогији § 448. (при крају), важићг оба у колико један поред другога без аротивречности могу опстати. § VII. Недејство тестамента. 144. — Тестаменат, који не важи, не производи због тога никакво дејство. Али и тестаменат, који важи, може, према приликама, да не произведе никакво дејствс. А то бива кад у тестаменту наименовани наследник не може да буде наследник (нпр. што је неспособан или недостојан; што је умро пре завештатеља или пре испуњења услова, под којим је био наименован; што се услов није испунио) или што неће да буде наслецник, те одбије понуђено му наслеђе. У том случају је 1ез1атеп1ит с!е8Ши1ит 5. дезегШт И тада се позивају закони наследници да наслеђе приме, но они су дужни, ако га приме, да испуне све исаоруке (легате), које су у тестаменту назначене. А ако, пак, ни они не усхтедну примити наслеђе, онда оно, као имање без наследника, припада држави (државној благајни илн „правитељств°ној каси", § ,530.)!