Бранич

57

Суд оставио ван обзира, да се идентификовање појма о Богу, са библиским предањима у опште, не може ни у ком случају дозволити; јер истих предања има и такве врсте, да се сама за себе не могу.ни у ком случају сматрати као елементи религије, дакле као светиње, па према томе да се у омаловажавању истих не може садржати ни једно кажњиво дело из крив. закона." Пресудом Ааелационог Суда I одељења од 15 Марта 1900 Бр. 1241 усвојене су ове примедбе; дело је обележено као хуљење Бога у покушају, (прва тачка § 207 у вези са § 42 од 24 октобра 1870 године и са одредбом § 45 казненог законика); и оптужени је опет осуђен на 10 дана затвора. Разлрзи Апелационе пресуде: „Из употребљених израза, којима се библијски догађај „прогонство Адама и Еве из раја", облачи у шаљиво рухо (травестира) и износи пред публику садржином. којој је предмет „Евина слатка јабука", — види се јасно, да у смислу првог става § 207 казненог законика постоји дело хуљења Бога. Библија је саставни део верозакона, а Бог као творац света представља у њој највише суштаство, које се не сме употребљавати ни у шаљивим разговорима и сликама начином, који руши религијске осећаје људи, о његовом надземаљском бијћу. Зато је оптужени за извршено дело по наведеном закону и одговоран. Но како се из ислеђења види, да инкриминисани лист, у коме се налази састав, није растурен, дакле делу оскудева карактер јавности, и по томе лист није произвео жељене последице упознавања публике са садржином причице — то се има узети да је ово дело остало у покушају и као такво се и казни." Касацијони Суд одобрио је ову пресуду. 30. Хотшично убијство без пјзедумиш/ваја а не егартна здоетава. Одлука опште Седнице Касационог Суда од 18. марта 1900. број 2605 Оптужени у сутон испред својих вратница баци се каменом на Илију, без икаква узрока, и размрска му главу, толико да је наскоро умро. Првостепени и