Бранич

58

Апелациони Суд осуде га на 8. година робије, за дело злоставе са ненредвиђеном смртном последицом. Примедбе Касационо? Суда I одељења од 4. марша 1900 Бр. 2166, „Није утврђена ншера, оптуженога да Илију злостави, него се напротив има узети, да га је ударио каменом у неодређеној намерп (с1о1из пкМепшпаШб); п по томе оптужени је кривично одговоран за оно дело, које је последица његове противправне радње, а то је дело убиства." Противразлози Аиелаци.оног Суда 1. одељења од 14. марта 1900. Бр. 1207. „Дело убиства, под којим се у смислу § 154. каз. законика, подразумева губичак живота услед недозвољеног предузећа, дакле и услед злоставе, јавља се само у овим законским облицима: 1. као хотично убиство са предумишљајем (§ 155. каз. законика); 2. као хотично у<5иство без предумишљаја (§ 156. каз. законика). Између оба, заузима средину хотично убиство родитеља или ггретка у правој линији, са истоветном казном, без обзира на постојање или одсуство предумишљаја (§ 157 каз. законика). То важи и за злочин из § 159. каз. законика, на име, кад когод изврши хотично убиство да уклони сметње кажњивог предузећа; или, по његову извршењу, да избегне кажњиве последице; јер и овде одсуство предумишљаја не ублажава казну. 3. као убиство из нехата (§ 158. каз. законика). Овој категорији (под 1, 2. и 3.) кажњивих дела, уподобљава се по последицама, и 4. смрт услед телесне злосшаве, са јачом или блажијом казном, по разликовању: да ли је смрт могла бити предвиђена или не; и да ли је иоследица обичне намере или раздраженог стања (§ § 160, 161 и 162. каз. законика.)" „Појам нехатне кривице искључује намеру за убиство; као последица несмотрености, којој оскудева злочина воља." „Хотимично убиство, било са или без иредомишљаја, претпоставља решеност за извршење шога дела,