Бранич

76

Б Р А Н 11 Ч

(тј. по праву представљања) наслеђивању: синови и њихово потомство искључују из наслеђа ћери и њихно потомство, или, браћа и њихно потомство искључују сестре и њихно потомство. Та се идеја провлачи кроза сва колена. И в) у томе: што се у трећем колену одваја линијз деда ио оцу од линије деда ао матери, тако, да на претке покојникове ио матери и на њихово потомство прелази наслеђе тек кад нема наследника ни из шестог колена у очевој лози. § III. Каслеђивање појединих колена 207. — I. У опште. — Главни је кт>уч у нашем законском реду наслеђивања, вели сасвим уме.сно 1% М. Стојановић, ово: „којим редом долазе.на наслеђе сродници једнога колена, там истим редом долазе и сродници сваког другог колена, кад је оно на реду да да наследнике. и „А из сваког колена долази на наслеђе отац колена, по свом властитом праву; па, ако њега нема. онда, иредстављајући њега, долази његово потомство. Само код првог колена долази одмах потомство, и то: деца умрлога лица, по свом властишом праву, па, ако деце његове нема, онда долази, по праву представљања, њихово потомство ; јер је овде отац колена само умрло лице, које се наслеђује." „Потомство у сваком колену долазИ најпре мушко, па, ако њега нема, онда женско. А из потомства, било мушког било женског, долазе на наслеђе прво они, који су у ближем степену сродства с умрлим лицем. А ако је, пак, који потомак из тог ближег степена сродства раније,, умро, а оставио је иза себе свог потомства, онда ово место њега доласи на наслеђе (тј. на његов део) по праву представљања." Све ово што је као опште речено издази јасно, кад се .пажљиво проуче ова наређења: §§ 396—400 и 401—403., са законодавним тумачењем §-а 402. од 29. маја 1853. год., која се баве . наслеђивањем сродника првог и другог колена, јер она не само да једна