Бранич

НАСЛЕДНО ПРАВО

77

друга доиуњују, него много штошта из њих вреди и за сва остала колена." 208. — II. ЈкедеђиваНзе првог Колена. — Ово колено чини само умрло лице, које се наслеђује (с!е сијиб), и његово потомсшво, мушко и женско; али на наслеђе одмах долазе његова деца, по свом властитом праву, а ако је које од њих умрло, онда место њега (тј. по праву представл>ања) долази његово и.лиомство. О реду наслеђивања деце умрлога лица и њиховог иотомства говоре наређења §§-а 396—400. Из тих наређења истичу ова правила: 208. — 1. Синови („мушка деца") умрлога лица, ма били из разних бракова, први наслеђују искључујући ћери („женску децу") његове, односно сестре своје, и њихово потомство. § 396. — Дакле: а) ако је само један син, он ће сам наследити сву заоставштшу очеву или материну, или, имање родишељско (§ 397); а б) ако има више синова, онда ће они сви заједно наследити родитељско имање и поделити га на равне делове (квоте), дакле по главама. § 397. Ћери, пак, умрлога лица, ако их има, и ако су још девојке, имају права само па издржање и прнстојно удомљење из тог родитељског имања по иосто/ећем. обичају у месту, где им је ро итељ живео. § 397. 210. — 2. Деца преминулога сини умрлога лица (а то су „унучад мушка," тј. унучад по сину, § 399.), и то оиеш прво мушка (тј. унуци), наслеђују, престављајући свога оца, из заоставштине дедине плп бабпне део свога оца (тј. „онолико, колико би он добио да је жив био." § 399.) и деле га на равне делове (§ 397.), а искључују из тог наслеђа и ћерп умрлога лица (тј. сестре свога оца) и ћери свога оца (а сестре своје); а ако, аак, нема синовљеве мушке деце нп њихног потомства, наследиће синовљева женска деца (чуунуке умрлога лица), такође по праву представљања, део свога оца, који деле иа равне делове (§ 400.). И оне искључују ћери умрлога лица (а сестре свога оца.) По овоме дакле: I. — Ако је премпнулп син умрлога лица био