Бранич

66

Б Р А Н И Ч

172. — Законско наслеђивање настаје, кад, уопште, нема последње воље умрлога лица (с!е сишз-а). А посебице, пак, сно се отвара: 1) Кад умрло лице није никако ни правило уговора о наслеђу ни тестамента; 2) Кад му тестаменш још из почетка није важио (в. бр. 127.); 3) Кад му је тестаменат, с почетка важан, доцније обеснажен (в. бр. 133 и д.); 4) Кад му тестаменаш , иначе пуноважан, не може да произведе дејство (в. бр. 144.); 5) Кад умрло лице није уговором о наслеђу или тестаментом учинило располажај с целом св јом имовином на случај своје смрти (в. §§ 782, 452 и 454.), јер за тај део имовине, о којем није расположај учињен, настаје законско наслеђивање; и 6) Кад је тестаментни наследник, као недостојан, искључен из наслеђа, а других тестаментних наследника нема. Сви ови случајеви доказују: да се закснским наследницима не опоручује наслеђе увек у часу смрти умрлога лица, већ, према приликама, и доцније. А док се год м:же по тестамемту примити наслеђе, све дотле се не отвара законско наслеђивање. (ЗиатсНи ро1ез1 ех 1ез1атеп1о асНп ћегесШаз, аћ т!ез!а!о поп (1е[ег1иг. § II. Законсхи ред наслеђивања. 173. — Основа је законском реду наслеђивања крвно сродство по браку (§ 395). А ред тих крвних сродника, који треба умрл га да наследе, изведен је: а) по коленима, б) по стеаенима сродства, в) по праву предсшављања, и, г) на ирвенству (ириоритету) мушке лозе над женском. 174.-1. Сродетво, дини|а, етепени м врете еродетва. 1) Пој ам сродства. — Сродство је веза, која постоји међу лицима: